17.10.2019.

Koža





Bila je musava.


Kada je bacila pogled u ogledalo, lice joj je bilo potpuno čisto. Osim već primetnih bora i po koje neželjene dlačice izrasle između dve depilacije, na njenom licu nije bilo ni jedne muzge. Ali, bila je i dalje musava.
Znala je da ovaj put ne pomažu ni voda, ni sapun. Ni vlažne, ni papirne maramice. Sve te mrlje koje je osećala po sebi bile su neizbrisive bilo čime od tih, do sada joj poznatih, higijenskih sredstava. Ovaj put je bilo mnogo ozbiljnije.
Koža joj je oduvek bila suva, tanka i osetljiva... Ni ribanje četkom, znači, nije dolazilo u obzir. A i previše je bolno, posebno njoj, nesklonoj samopovređivanjima.

“Zajebi majstore, bol je bol! Dovoljno su me drugi pocepali, da bih još samu sebe?! Ma, ni ogrebala!”

      *  *   *

Ta musavost ju je pratila već danima. A upravo je bila na potpuno neočekivanoj životnoj prekretnici, gde je morala biti skoncentrisano i nepomućeno posvećena rešavanju krupnih egzistencijalnih problema. Zaista nije bilo vremena za skidanje mrlja sa sopstvene kože...

Kupanje “Veniš”-om otpalo je u samome startu, iako se na tu ružičastu bocu uvek oslanjala i rešavala probleme svojih belih stolnjaka il’ haljina. Ove mrlje su bile raznorodnog, hemijskoj industriji, još sasvim nepoznatog porekla. Od pogrešnih, bez-ljubavnih dodira do poganih i prljavih, zlih i lažljivih jezika što su se vukli po njenim životnim tragovima; Zavidnih, u prijateljski osmeh upakovanih, izjava; Mlitavih, krastavo-žabljih, rukovanja i okretanja glava od oči-u-oči, pogleda; Izgovorenih reči iz brižljivo našminkanih usta, koje su pričale nešto sasvim drugo od onoga što su trebale da govore... Zaista, bilo je tu svega što nijedna hemija ne bi sprala. Već se brinula.

                                                      *  *  *

I kao kada danima tražite neku zagubljenu stvarčicu, pa kad je već potpuno zaboravite i smatrate kao nerešivu misteriju, ona se pojavi pred vama, tako se i ovoj musavosti našao lek. Kraj! Doakala joj je!

Samo se jedno jutro probudila, ustala iz toplog kreveta i ugledavši sunce koje je izlazilo tačno spram njenog prozora, odlučila da je svuče. Da kao zmija zguli sa sebe svoju sopstvenu kožu, provlačeći je kroz nazubljene probleme što su je mleli poput žrvnja i tako pomagali da ova stara što pre spadne, zamenjena novom, blistavom i sjajnom što je na nju celu prianjala savršeno nežno poput meke rukavice do lakta. Koža samo za nju skrojena, milimetarski upeglanih šavova, čisto bela i mirišljava. 

Bacila je pogled u ogledalo. Bila je prezadovoljna. Odlično joj je stajala.



Photo by Alex




15.06.2019.

Štimer







Od kako me je, još onomad, pre sigurno dvadesetak godina, jedan zgodni klavir-štimer optužio za tendenciozno i maliciozno sušenje mog donjeg veša na improvizovanom štriku u mom rođenom kupatilu, ostala mi večna nedoumica:

"Kud sa njim?!"


Naime, pomenuti gospodin je mnogo kasnije, uz neku kafu, bezobrazno tvrdio da je ona taj dan, namerno taj veš natakla da se suši, jer je znala da će on taj dan dolaziti. Uostalom, imala je zakazan termin, tvrdio je!


A nisam, živi mi vi! 


Subotom uvek perem veš. Što onaj u mašini, što na ruke. Taj mi je jedini slobodan dan u nedelji kad se tome posvetim. A tako su još i moje babe radile, ako ćemo pravo. I kad sve završim, kud sa čipkanim korsetima, kombinezonima, tanga gaćicama?! Ne zaboravite, radnja se dešava početkom 21-og veka, dok je gazdarica bila još mlada i zategnuta k'o praćka, što bi rekli. Danas sličnih problema ima sve manje, jer one bele, pamučne, do pupka, ne izazivaju nikakvu polemiku među komšijama i sasvim su prikladne za sušenje u javnosti. Čak i kada se pojavljuju u drugim, izazovnijim bojama.


Tako je taj dan bilo. 

Jes' on bio zgodan, i fakat sam ja znala da imam zakazano, i da će se tu sigurno popiti i kafa, da 'l pre ili posle štimovanja, sve zavisi... Ali, nekud sam sa vešom morala, a, uostalom, kako sam ja mogla znati da će on baš ulaziti u kupatilo? No, radi sa alatom, trebalo je znati da će ruke prati, verovatno pre kafe, a posle štimovanja...
E, jebi ga! Ne mogu ja vazda o svima i svemu misliti i celom svetu ugoditi?! A i briga me šta će štimer misliti! Imam briga preko glave, od podstanarske kirije do puknute čivije na dirki E, baš na oktavi koja se najviše koristi zbog koje pomenuti i dolazi, a znam da za novu treba 50 evra, dete svira, u muzičku ide... O čipkanim gaćama mi nije!
Jesam, kad je on već uveliko završio sa klavirom, popio kafu, proćaskao sa mnom i otišao, ušla u kupatilo i ugledavši taj sporni veš, šeretski se nasmejala pomislivši:

- E, baš nek' si ga video, ko te jebe!

Jer, znate, on je bio od one vrste što trče bezglavo za suknjom, ali kad je ozbiljna gazdarica u pitanju, odmaknu se, zauzmu obrambeni gard, pritom vas bezočno i kurvanjski zavodeći svakim svojim gestom, rečju il' pokretom. Inače, pizda u horoskopu, oženjen, 3 švalerke.
Istina je, što jes'-jes, odlično je štimovao, nije skupo naplaćivao, dolazio tačno na vreme, čak i za vanredne intervencije, al' distancu nikad nije prelazio, oprezan kao sa onim nežnim žicama, što ih je netom pre milovao. Neuhvatljiv, mamu mu jebem! 

- Ha, usr'o si se! Ovu čiviju ne mo'š tako lako naštimati i dovesti je na pravi ton!

Zato sam baš volela što je taj veš zatekao, i imao priliku da malo razmisli o prilici koju propušta, Možda je ta njegova, kasnije izgovorena tvrdnja bila i istinita. Možda sam, zaista, bila nevaljala...

Naravno, kao i sve njemu slične, brzo sam ga zaboravila. Klavir je zamenjen novim 'Hammond'-om, reke su tekle, vetrovi su duvali, godine prolazile.

Prljavi je uvek sakriven, al' nedoumica gde skriti svoj čist, mokar i mirisav veš, ostade. 




photo credit: private















28.03.2019.

Shtuka



Napravite od dva krompirska, ona crvena džaka, mrežu za hvatanje ribe. Inače su odlični za ribanje tepiha, ali sve stvari na kampovanju, dobijaju sasvim nove upotrebne vrednosti. Ako ste, naravno, dovoljno ludi da im razne namene isprobate.

16.12.2018.

On





Sa Gospodom je, zapravo, jako dobro stajala. Sa njim je imala najravnopravniji skor u toj trci zvanoj ‘Život’,  ili ‘Čistilište ispred Pakla i Raja’. On je bio najpošteniji igrač, oličenje fer-pleja i otvorene borbe prsa u prsa. On nije varao, klimajući glavom sa osmehom, na njene želje, koje je naglas tražila ili molila! On jedini nikada nije lagao ili joj se podsmehivao! Samo Gospod ju je poštovao i voleo...

01.12.2018.

Plesačica





Znate da onu floskulu ‘svi su muškarci isti’, iz dna duše prezirem! Kao i onu koja se odnosi na žene. Pa, ni ovih deset prstiju, naših, ni nalik jedan drugom, a kamo li čovek na čoveka? Il’ žena na ženu? Po meni, sve su to budalaštine i predrasude. Ili nesposobnost da uočiš različitost, jer si limitiranog uma i uzanog gledanja na stvari. Prosto, magarac si!

30.11.2018.

Patetika




Neki dan, podelih zapis na Fejsu:
“Čim pomislite da živite bajku, iskrsnu vam likovi iz basne!”

27.11.2018.

Kradljivica II





Kako se gorko prevarila misleći da na toj mački nema baš ništa od njega! Nikakvog traga! A sva ta mala, šarena, u početku umiljata maca, bila je ceo on! Od početka do kraja! Od repa do glave, sva u njega preobražena!

25.11.2018.

Kradljivica





Ništa joj drugo nije preostalo, nego da ukrade tu mačku!

Morala je da ima bar nešto od njega. Nešto da joj ostane, da je podseti... Neko živ i topao, koga će umesto njega noću da miluje, bio je najbolji izbor.

23.11.2018.

Kuvarica



“Ti ne moraš ni da ideš na psihijatriju! Ti si bolnicu napravila u kući!”, jetko joj je i prezrivo dobacio.

Umotana u frotirski mantil, sa pižamom ispod, neumivena i krmeljava, pogledala ga je i pomislila:

- Kad bih samo mogla da se setim zašto sam ga zavolela? Kako se to moglo dogoditi? Čime me je naveo i zavarao?

06.11.2018.

Rakija





Rakiju je, ovaj put, držala u zamrzivaču. Jabuka, 1985.

Iako je nije volela, mnogo toga je o njoj znala. Počev od ljudi kojima je život natraške okrenula, do babinih antireumatoidnih obloga načinjenih od lanenih krpa potopljenih u komovicu, koji su je, onako staru i umornu, svako jutro dizale na noge. Nanovo!

30.10.2018.

Steeplechase




Kao osvedočeni ljubitelj atletike, iako nikad ni za busom nisam potrčala, reći ću vam jedno.

Što je život mnogo duži od 3000m. i što se prepreke podrazumevaju, ni po jada! Nego ovi iz publike se umešaju, a Sudija ćuti, reči ne progovara.

26.10.2018.

Musaka




Kažu, danas se u našem srezu desio, nikad ranije zabeležen, neobičan slučaj! Volšeban!

Junak naše priče taman krenuo da pravi musaku.

Oljuštio krompir, isekao ga na ploške. Na luku, izdinst’o meso. Izvadio sir iz frižidera, pripremio rende. Vatru u kaljevoj je dobro naložio. Pre toga, drva nacepao, bio u nabavci, odabrao najbolje juneće meso... Sve je spremno! Tu mu je ćerka sa momkom, došli malo iz grada, pa da im tajo nešto spremi za večeru. Bilo je 3, popodne. Bio je sam, deca otišla u skitnju.

22.10.2018.

Kompliment

Pre jedno mesec dana, svrnu mene na neki paprikaš od veprovine...
Naime, morala sam da se odazovem, jer pomenuto nikada nisam probala. A ja moram sve probati, ma crkla! Živa duša, a Bog prašta!
I manje-više što je to bila jedna sjajna žurka, sa 7,8, al' odabranih, duhovitih i opuštenih ljudi; I što sam se smejala do suza, a to nije baš često; I što ste od te veprovine potpuno smeteni, jer afrodizijak je, kažu; I što je tu, na korak od mene, sedelo neko muško stvorenje na koje je sve to, moje veprovsko ludilo, čitavo veče bilo usmereno! Na sav moj hemoglobin od 160, mošte me mislit'?!
Nego, što mi na kraju te noći, jedno prelepo, žensko čeljade, staro 20-tak godina, koje je celoj večeri prisustvovalo, smejalo se bara-bara sa nama, matorcima i strpljivo slušalo moje savete o pokrivanju leđa zbog mogućeg steriliteta, dade kompliment zbog koga sam se, i bez veprovine, zarumenela:
"Neverovatno! Čitavo veče vas slušam...", a već je leđa zašuškala, "Toliko godina imate, a još ste sačuvali dečiju dušu!"
Sada Ona šeta negde, po velikom belom gradu, ljuljajući onu svoju dugu, crnu grivu, bez truni šminke, ali sa širokim i punim osmehom, ne sluteći ni trenutka da ja o njoj mislim i pripovedam. Zaboravila da me zaboravila!
Al, možda su joj leđa i dalje pokrivena...


Photo by Alex
https://www.facebook.com/profile.php?id=100016997018223

28.09.2018.

Samo reč







Taman se obradovala, jer je osetila da je mrtva. Napokon! Rešila se te reči, obrisala je zauvek. Ubila ju je, prokletnicu!

Poradovala se da je ovaj poslednji skot kome je poverovala i poklonila mnogo toga od sebe, zauvek i nepovratno ubio u njoj svaku moguću mrvu što je ostala od one njene životne devize, kojom se ceo vek vodila – Život bez ljubavi nema nikakvog smisla!
Uopšte nije mogla da se seti kako se i kada od te bolesti razbolela? Ko joj je od predaka tu semenku preneo? Tu, što te goni da misliš kako je samo ‘voleti’ jako važno! Tu, što te tera da se predaješ uvek bezrezervno, hrabro, do poslednje kapi krvi, ne pitajući za to koliko će te koštati – novaca, zauvek osušenih od silnih suza moždanih ćelija, prolivenog znoja il’ zalud trošenih reči objašnjavanja i rasplitanja konflikata. Čak je jedne prilike, odlazeći na časove bračne terapije, već pri prvom susretu sa dvojcem sačinjenim od jednog psihologa i jednog defektologa, dobila papir i olovku na kojima je redosledno, od prvog do petog ponuđenog, morala popisati prioritete u svom životu:

1. Ljubav 2. Zdravlje 3. Porodica 4. Karijera 5. Novac

Tako je izgledala njena lista.

16.06.2018.

Grejs period



Pričali su da je moje selo Kraj sveta, a nije!


Neplaćeno, dan 10-ti.






Ma kak'o crno "Neplaćeno odsustvo sa posla"?! A, ne!

Ovo je ipak mnogo više od toga. Mnogo više od tog pišljivog Rešenja na kome su navedena sva fakta vezana za taj, po mnogima, vrlo neobičan čin. Jer, kome je danas do neplaćenog, kad se i ono plaćeno jedva preživljava?! Osim ako za to vreme ne čuvaš nemačke babe, što nije ovaj slučaj. Ovo je čist hir i obest isluženog i istrošenog državnog službenika, kome je, kao Nikoli Simiću svojevremeno, svega došlo preko glave! Puko mu film! Samo što su Šojići koji ovde igraju, mnogo teži, a još nedijagnostikovani, psihijatrijskoj i filmskoj praksi, novi i nepoznati slučajevi.

18.12.2016.

Ljubavna


Kako da te u stih pretočim,
ne ogolivši te pred drugima?
Kako da te sakrijem od radoznalih pogleda i
urokljivih radovanja?
Uvek hrabra, prvi put se bojim
istinu izneti na videlo dana.

15.04.2016.

"Ne gazite travu"



23.05.2015, Fejs

E, volim kada me subotom ujutro dok kuvam, nešto uzruja i natera da pišem statuse, umesto da pravim zaprške i kolače. A i veš me čeka!

Ja sam matora žena, ozbiljna i odgovorna. Ne pijem alkohol, čak nisam ni narkoman. Čistim, perem, peglam... Idem na posao, podižem dete, završavam fakultet. Znači, još uvek po standardima. Ali moram opet mom dragom Premijeru da ostavim jedan tekst, u nadi da će to nekako, preko botova ili bilo čega stići do njegovog mozga i uma. Možda Toma, vičniji društvenim mrežama, pročita, pa mu uz kafu prepriča:

20.12.2015.

Gospođa





  Uvek je sedela kao okamenjena. Potpuno hladno i bezosećajno, govorila bi ’ravnim’ glasom, koji je uprkos nedostatku intonacije, bio siktav i jedak. Očekivala je od sebe mirnoću i staloženost kao prikladne, ali život ju je gnjavio - Ništa nije išlo onako kako je planirala i zato je bila gnevna na sve oko sebe:

  Porcelan, koji je godinama brižljivo skupljala, dodvoravajući pred smrt stare novosadske babe, pucao je i lomio se skoro svakodnevno, iako je ona strogo vodila računa da se ništa od tih dragocenosti ne upotrebljava. Osim nje, nije bilo nikoga u kući ko je zasluživao da jede iz kobaltom optočenih tanjira. I sama je radije koristila plehani sa „Pozdrav iz Soko Banje“... A i secesionističke komode, donošene u stan odmah posle babljih sa’rana, počeo je da jede crv!

12.12.2015.

O debelim mačkama






„Koji mi ove kile skine, u dupe ću da ga poljubim.“


Svakako, muškarce ste uvek mogli da podelite u dve kategorije: Oni zbog kojih kile spadaju same od sebe, kao rukom odnešene i oni drugi, smorovi i daveži zbog kojih vam se kilogrami lepe brzinom svetlosti. Ovi prvi su, definitivno, mnogo zdraviji i preporučljiviji, ali pošto je život zajeban koliko jeste, nekada vam zapadnu i ovi drugi.

14.11.2015.

Julija i Romeo




Vesele ’80-e.
Uz neke gorčine koje su došle kasnije, nisam pametna šta vam reći o tom vremenu. Kako pričati o mladosti, zaboravljajući ’šta je bilo posle’? Setiti se ljudi, kakvi su onda bili? Pre nego su počeli da se stide svojih ludih godina i budalaština koje su činili? Pre nego su odrasli...

24.10.2015.

O blogovanju



Zašto ljudi pišu blog?

Razni su razlozi u pitanju, ali ono što je zajedničko svima je potreba za egzibicionizmom. Pogotovo kada je u pitanju ’lični’ blog, kakav je moj, gde pred masu nepoznatih ljudi, iznosite svoju intimu i delite sa njima trenutke svog života, a čitaoci dalje, sami prosuđuju, da li je to vredno njihovog interesovanja.
Vrlo slično rijalitiju, ruku na srce.*

Ostalo je marketing.

Kako sam počela da pišem blog?

14.10.2015.

Čitulja za Hogara



15.07.2015. godine

Kakva su, bre ovo, crna vremena došla?!

„Zašto tražiti alternative klasičnom bezglutenskom, /valjda/, brašnu?“, pitanje je iz jednog posta. Pročitam i momentalno padam u nesvest! Dođe mi odmah da ostavim komentar:

„A koji smo kurac, da izvinite, tražili alternative običnom brašnu, onom sa glutenima?! Šta je njemu, pa, falilo?“, al’ se iz pristojnosti suzdržavam. Mogu nekada neku i da prećutim...

10.10.2015.

Baštovan



Čim je njen dlan zadržao među svojim toplim i velikim šakama tren duže nego je to pristojnost nalagala, znala je da će biti nekog sranja. Zato joj je bilo potpuno logično, kada je nakon par rečenica, iste te šake prislonio na njenu kosu i prinevši njeno lice sebi, poljubio je u obraz.
Još pet rečenica i dva osmeha, već je njegova ruka bila na  golom ramenu, pažljivo navlačeći na njega skliznuti dekolte njene bluze.

30.09.2015.

"Gitanes"


To nikako nije smelo da se desi. Ta prilika se nije smela prokockati.

Preko majčinih prijatelja iz detinjstva, dokop’o se Francuske. Pazili su ga obezbedivši mu krov nad glavom i posao. Čak se, jedno veče, pojavila i dobrodržeća usedelica kojoj se, na prvi pogled, jako dopao pa mu je predložila brak: On će dobiti francuske papire, a ona njegove snažne podlaktice na svojim, već opuštenim i mlitavim, bedrima. 
Pušio je „Žitan“ zamišljajući da je Belmondo i od prve zarađene love kupio masivan ručni sat. Pred njim je bio život kakav je priželjkivao.

25.09.2015.

Doručak



Dugo je, nakon njegovog odlaska, ostala zgrčenih i zagrljenih kolena. Toliko je bila zaokupljena sopstvenim mislima, da se čak nije mašila za cigaretu. Sedela je potpuno nepomična, zagledana u jednu tačku slažući deo po deo, svakog i najsitnijeg kadra čitave te, dramski savršeno odigrane scene, prepune neočekivanih ali predviđenih detalja:

"Revizor", al' nisam Gogolj


Dobro je što juče ne odoh na predavanje Državnog Revizora.

Imala sam ideju da mu postavim par pitanja vezanih za Zapisnik njegove firme, pisan protiv mog penzijskog fonda. Jer ljuta sam zbog toga, ima već dve godine dana. Besna sam što niko nije odgovorio na taj, jebeni, "Zapisnik DRI" , zbog koga sada grcamo. I zaposleni u fondu, a i korisnici njegovih usluga.
Pošto sam ja niko i ništa u mom preduzeću, naravno da nemam priliku da sretnem Revizora. Jesam par puta ostavljala komentare sa pitanjima kojekuda po netu, al' uglavnom nisam bila objavljivana.

21.09.2015.

On




Skupljam ga kao rasute misli
U ogledalima
bočicama parfema, pomadama
U Tragovima njegovih zakasnelih dodira.

Tkam ga nasumice
Potpuno nevična i nevešta u
tim Božijim rukotvorinama
Sačinjenim od mesa mu i oklopa.

Otrežnjujuće svesna
zaludnosti lepih reči i snova
Puštam se i dozvoljavam da ga maštam
Ne bi’ li ga za sebe iskrojila.





Photo by Alex.

04.09.2015.

Znak



Nije ga ni rodila u mukama.

Porađala se ’preko veze’, mažena i pažena, na deset-miligramskom ’Apaurin’-u, koji je toj dugoj, a nemiloj sceni davao jedan zabavan ton, pri čemu su čitava ta dreka, krv, znoj i zaurlavanje, dobili svoj pravi smisao onoga trena kada su joj ga položili na grudi. On se, sav ružičast  i majušan, propeo na rukice i držeći uspravno glavu na drhtavom vratiću, pogledao je pravo u oči. Čak misli da se i nasmešio.

Odmah ga je prepoznala.

16.08.2015.

Cela žena


Požurila je ispod tuša! Uvila je golo telo u debeli frotir i stala pred lavabo, buljeći u svoj odraz u ogledalu:

„Nemam mnogo vremena! Samo maskara i malo ruža!“

14.08.2015.

U grlu, zub



„’Oćeš da ti saspem zube u grlo?!“

Pokušavala je da se seti koliko je puta to čula, samo izgovoreno iz raznih muških usta sa kojima je, duže ili kraće, delila svoj život.
Jezikom je pomazila svoje sekutiće sa unutrašnje strane, misleći kako ih je ipak sačuvala, što, ovaj put, nije moglo da pomuti osećaj nemoći i jada koji ju je, posle mnogo njenog opiranja, slomio i savladao. Ovaj put je bilo potpuno drugačije.