Drugarica

On ne bi priznao, ni da ga kolju il’ razapinju, da nju voli?! Ni mrtav!

Jer on je nadrkana „Crnogorčina sa zlatnom kajlom oko vrata“, kada je u pitanju držanje glave i nosa visoko pod oblacima, povrh masivnog vrata usađenog među četvrtastim i pozamašnim ramenima, a „jebozovni Bokelj“ dok te po svaku cenu u krevet ne ugura ili ti se pod suknju ne zavuče?! A, u stvari, nije ni jedno ni drugo, nego neka potpuno obična, južno-srbijansko-bosanska mešavina. Svakako ništa toliko opozitno da bi krvlju izrodilo jedno takvo arogantno i umišljeno muško pašče?!

Tetka

Jebo mamu?! Kakav dan?!

Počelo je sve još juče ujutro. Ničim izazvana sam celo jutro plakala. Mislim, za nekog normalnog, prosto, suzama nije bilo ni jednog jedinog razloga?! Stanje je uobičajeno, status quo.  BO... Redovna sranja, koja se više ni ne računaju u ozbiljne poremećaje života – Nemam momka; Nemam love; Pekmez, lanjski, počeo da mi se kvari; Pala sam, /Do juče dva, a od danas, tri kolokvijuma./ što je nezamislivo u mojoj dosadašnjoj studentskoj karijeri; Ovi na poslu neće da mi „priznaju“ inženjersku diplomu, nego me i dalje drže na srednjoškolskom koeficijentu zarade a očekuju od mene da visokoobrazovano razmišljam i mislim; /Mame im se najebem! Prim.aut./; Imam, ravno pola miliona bankarskog kredita, što za moje specijalističke studije, što za sinovljevu Bečku akademiju nekih lepih umetnosti;/Ljubi ga majka!/ Još i švercerka od koje kupujem cigare, ima paranoidnu maniju gonjenja, pa se brinem da mi se, ne daj Bože, gore ne razboli! Jer šta ću onda pušiti?

Intimna priča

Baš sam se obezobrazila!

Opustila i raspustila! Kao da sam raspuštenica a ne udovica?!

E, kad’ smo kod „raspuštenica“!

Da li ste nekada mislili o toj reči? Govorite je često. Pominjete tim imenom komšinice, koleginice, školske drugarice, prodavačice sa pijace...

Prevrćete tu reč preko jezika, ne misleći o tome koliko je ružna i uvredljiva?!

Kurtoazna priča

Opet me inspiracija ostavila, napustila, iščezla...

Danima mi je glava prazna.  Ima u njoj reči, nije da nema!?

Ali, sve nešto razbacano, nespojivo, neuhvatljivo... Potpuno jedna šašava situacija?! Reči koje se ne daju napisati?!

Ili je sve to samo posledica dobrog druženja?! Možda, zaista, da bi uspešno i nadahnuto pisali, morate biti potpuno sami?

Bez igde ikog svoga, bez ikoga kome možete nešto lepo ša’nuti... Bez ikoga kome možete sebe pričati! Morate biti potpuno, do gole kože, od svih vaših, ostavljeni...