10.10.2015.

Baštovan



Čim je njen dlan zadržao među svojim toplim i velikim šakama tren duže nego je to pristojnost nalagala, znala je da će biti nekog sranja. Zato joj je bilo potpuno logično, kada je nakon par rečenica, iste te šake prislonio na njenu kosu i prinevši njeno lice sebi, poljubio je u obraz.
Još pet rečenica i dva osmeha, već je njegova ruka bila na  golom ramenu, pažljivo navlačeći na njega skliznuti dekolte njene bluze.

* * *

Godinama ga je poznavala. Davala mu je ’u arendu’ svoju baštu za neku skromnu nadoknadu, što je dovodilo do sigurnih susreta između njih dvoje.
On bi, golišav do pasa, kamenih mišića izbetoniranih mešalicom, prekidao rad i otresao znoj sa čela, a ona bi na tacni iznosila kafu i slatko. Sedeli bi za stolom, pod orahom u dnu dvorišta i razgovarali.

I jeste ona, često, prekidala priču rešivši da mu učini neku sitnu nežnost: 
Donosila bi mu čist i mirišljav peškirić da obriše lice ili mu, sa osmehom, dozvoljavala da pojede sve ućilibarene polovine šljiva iz staklene činijice pred njim. Jednom je čak, svojim malim makazicama, pažljivo isecala zanokticu na kažiprstu njegovog dlana opuštenog u njenom krilu, koja ga je celo to jutro mučila i nervirala ga.

Ali, i on se tim nežnostima, olako, kao sviknut s’ njima, prepuštao i predavao:
Kada bi se sreli na ulici, popravljao joj je šal, ušuškavajući njen vrat ili bi je strogo, šapatom na uvo, grdio što nije nabavila drva još proletos. Gurao trpezarijsku komodu iz ćoška u ćošak, svaki put kada je ona pravila novi raspored i donosio joj prve, rumene paradajze iz bašte. Jednom se, uz bezazlene psovke, popeo u vrh ogromne trešnje da dohvati njeno zalutalo mače i  držeći ga u svojim nedrima, doneo dole.

* * *

Sve joj je u trenu prošlo kroz glavu: Od prekjuče obrijanih nogu, ponegde iskrzanog crvenog laka na noktima i gaćica sa oparanom čipkom do, od sinoć neopranog pazuha i jutrošnje šminke. Možda bi je, kao i obično, uhvatila panika zbog nesavršenosti trenutka, da nije bilo njegovih snažnih šaka na njenim golim bedrima koje su joj ometale misli onom izazovnom boli u dnu stomaka.

Nije bilo vremena.




Photo: Aleksandar Trifunović
Preuzeto sa: http://www.6yka.com