30.09.2015.

"Gitanes"


To nikako nije smelo da se desi. Ta prilika se nije smela prokockati.

Preko majčinih prijatelja iz detinjstva, dokop’o se Francuske. Pazili su ga obezbedivši mu krov nad glavom i posao. Čak se, jedno veče, pojavila i dobrodržeća usedelica kojoj se, na prvi pogled, jako dopao pa mu je predložila brak: On će dobiti francuske papire, a ona njegove snažne podlaktice na svojim, već opuštenim i mlitavim, bedrima. 
Pušio je „Žitan“ zamišljajući da je Belmondo i od prve zarađene love kupio masivan ručni sat. Pred njim je bio život kakav je priželjkivao.

Ali, kučkica koju je ostavio u selu iz koga je pobegao, nije mu davala mira. Zvala ga je telefonom svakog drugog dana, cvilivši, kroz žicu, za njegovim kurcem, obećavajući ljubav do groba:

„Samo se vrati, bez tebe mi nema života!“, dahtala mu je u uvo. A njena njuškica mu je bila neodoljiva.

* * *

Zapalio je cigaretu i željno uvukao dim u pluća. Od kako je ostao bez posla, jer mu je firma otišla ’na doboš’, retko je pušio. Kutija „Best“-a morala je da traje bar nedelju dana. Zbog toga je svaka zapaljena bila dragocena, predstavljajući trag njegovih izgubljenih i propalih snova. Previše važna da bi se pušila rutinski i nemarno, kako je i on sam nekada činio.

Sada je, sedeći na terasi, uživao u svakom dimu. Voleo je te trenutke samoće, kada bi prebirao po prošlosti. Iz kuhinje je dopirao žamor glasova.

„Ono dvoje se opet nešto prepiru sa majkom“, nežno se nasmešio.

Deca su, nakon svega, bila jedino imanje i blago koje je stekao. Samo je u njihovom veselom pogledu video bljesak svojih očekivanja i nadanja.

U svemu ostalom se teško prevario.



Photo credit: www.ulule.com