Snežana
Medan. Kuloarska i druge priče. Beograd: Nova poetika, 2023.
Autorku
knjige upoznao sam na jednoj naturističkoj plaži. Ta činjenica bila bi sasvim
nevažna da je u pitanju neko drugo prikazivano izdanje, ali u slučaju Snežane
Medan i njenih Kuloarskih i drugih priča ova činjenica dobija posebnu
„boju“. Ne boju kostima koju ne nosi ni pisac (Bač, 1966), ali ni autor ovog
prikaza. U pitanju je boja TELĀ, belih i preplanulih koja se presijavaju na
letnjem suncu. O TELU i Snežana piše...
U vodi smo
se sreli. Pitala me je odakle sam rekavši da me, akcenat, „odaje“. Sugrađani,
Snežana i ja, lako smo se upoznali. Kasnije ću, u knjizi priča Kuloarske i
druge... imati prilike da čitam da junakinje Snežanine proze relativno lako
upoznaju svoje partnere, supruge... ali da taj odnos, ljubavno-partnerski, nije
nikada jednoznačan. Uvek tu postoji ono „ali što devojci...“
Mada tek
na jednom mestu u Kuloarskim i drugim pričama (Četiri slike, str. 42)
pominje naturiste vidljivi su podsticaji koja je „lepota poroka“ ostavila u
ovoj knjizi. Kako da se piše o nečemu što, svakoga leta, autorka viđa na
kupalištima tako prisno, ogoljeno, meko ? Snežana Medan uspeva da TELO
„proglasi“ za glavnog junaka/junakinju svoje proze, a da pritom, niti jednog
trenutka ne „ukalja“ ni erotsku niti „stvarnosnu“ dimenziju svake pojedinačne
priče.
Svaka
„kuloarska priča“ svedoči o nekom događaju ili doživljaju iz, može da bude,
novosadske ili neke druge stvarnosti. Baš zato što jeste naturistkinja, autorka
u licima svojih junakinja oseća vibracije TELA. Jer čak i kada su obučene, ONE
su ogoljene, ranjive, bolne...
Kada smo
izašli iz vodâ hercegnovskog zaliva, Snežana je počela svoju „priču“. Daleko od
toga da ove priče ne bi mogla da napiše i neka devojka ili žena koja, svakoga
leta, kupuje novi kupaći kostim, ali kod naturista je „sve to“ toplije,
prisnije, ako želite, ženstvenije...
Zainteresovao
sam se kada je rekla da piše, godinama, blog. I zaista Hrast, Dobro drvo
sadrži sve one kvalitete proze Snežane Medan koji su vidljivi i u knjizi
Kuloarska i druge priče. Ogolila je autorka ovaj život, („...gde sam pao i
ja...“), kao bitisanje između Firme i vanposlovnog okruženja, kao postojanje
junakinja između priželjkivanog i ostvarenog. I baš zato što je autorka „skroz
gola“ njene priče nisu ogoljene jer sadrže titraj(e) i vapaj(e) između jave i
sna.
Sopstvenom
nagošću, Snežana Medan tvorac Kuloarskih..., zaštitila je svoje
junakinje (a ima i junaka, ali „manje“...) od banalnosti i prizemnih aluzija na
večnim relacijama „muško-žensko“. Naturizam je, Snežani Medan, omogućio da
junaci njenih priča budu pristojne radnice PIO i drugih fondova koje, ponekad,
u sred radnog vremena, snuju neke druge snove...
Autorka Kuloarskih
i drugih priča zbori otresito i bez dlake na jeziku. Pominje novosadske
toponime i ljude, ali neke druge, od nas udaljene prostore. Sve to ne umanjuje
istinitost, onu poetsku Istinu, njene prozne knjige. Ulaz u nutrinu bića nije,
nimalo, lak zadatak i zato junakinje priča Snežane Medan, čak i kada ostvaruju
tek delimično svoje poslovne i druge ambicije - ispunjavaju sopstvenu životnu
datost.
Pisac
Snežana Medan je jedna od onih naturistkinja između čijih se nogu, „krije“
jedna veoma mudra glava. Lepota prizora naturističkih plaža kojima, između
ostalih, svedoči i autor ovih redova, omogućila je Sneži da, o životnoj
svakodnevnici, piše ubedljivo i dinamično. Ona stvara poput vajarke kojoj
„presna životna stvarnost“ služi tek kao pod(tekst) za prikazivanje realnosti
izvan „kruga“ koju čine koleginice, deca i muž. „Golotinja“ junakinja
pripovedača Snežane Medan i stvarna, nudističko-plažna realnost građanke
Snežane Medan sa „istog su stabla“. U oba vida delatna je telesnost muškaraca i
žena koji, pričajući o stvarnosnim realitetima, sanjaju neku drugu dimenziju
postojanja.
Bilo da je
u pitanju odnos unutar kolektiva (divna sekvenca strasti u liftu preduzeća...)
ili razgovor sa prijateljicama prilikom ispijanja kafa (i drugih, žešćih
pića...) junakinje i junaci pripovesti Snežane Medan iskazuju
zaljubljenost/ljubav strasno, potentno, žestoko. Takav je izraz autorke Kuloarskih
i drugih priča koja je, skinula „pozlatu“ sa muško-ženskih odnosa u
ovoj knjizi.
Kvalitete
autorke uočila je Jelena Dilber, pisac pogovora ovoj, prvoj Snežaninoj knjizi
istakavši da, ovde, „žene vrlo dobro znaju šta hoće, rasterećene od tabua i
zabranjenih snova i misli“ (str. 122). Autor prikaza dodaje da je, poznanstvo
sa građankom i piscem Snežanom Medan, obogatilo njegov unutrašnji svet, a ova
knjiga priča svedoči o potrebi da se, još jednom, „popriča“ sa stvarnošću u
kojoj živimo.
Kao što
odlazak na naturističke (nudističke) plaže nije „poziv na seks“ već potreba
spoznavanja Sebe Samog, tako ni čitanje zbirke priča Kuloarska i druge priče
Snežane Medan nije razvrat, porok ni blud.
Čitanje i
pisanje ovakvih storija tek je pokušaj da se raspetlja „tamni vilajet“
muško-ženskih odnosa.
Aleksandar Radović, 21. 04. 2024. godine
