Kako
se gorko prevarila misleći da na toj mački nema baš ništa od njega! Nikakvog
traga! A sva ta mala, šarena, u početku umiljata maca, bila je ceo on! Od
početka do kraja! Od repa do glave, sva u njega preobražena!
Sva
njegova narav i karakter u koje se, svojevremeno, strasno i zaljubila
otelotvorili su se u tom slatkom, razigranom stvorenju, što joj je poslednjih
dana kosti jelo!
Jer,
umesto da je izleči od propale ljubavi i pomogne zaboravu, mačka ju je, svakim
danom više, na njega podsećala. Da li je to bila kazna za krađu ili čista igra
slučaja, još nije bila sigurna... Čekala je vreme. Puštala da prolazi mimo nje,
oko mačke zabavljena, jer je znala da će ono samo doneti odgovore na sva njena,
izgovorena ili ne, pitanja.
Tako
je uvek bivalo. Svi su odlazili treskajući za sobom vrata, ostavljajući je
polu-zinutih usta sa jezikom između zuba i neizgovorenim pitanjem na njemu.
Samim tim, i bez jednog odgovora. I uvek su dani pred njom, dugi, lenji i
spori, donosili odgovore... Uvek ih je dočekivala, makar i godinama. Slagali su
se kao kockice, praveći mozaik od ljudskih ponašanja i tvorili sliku koja bi
joj sve nedoumice, uvek objasnila. Vreme, možda ne leči rane, kako kažu, ali
svakako donosi sve odgovore u slučaju da ih strpljivo, verno i odano, čekate.
Mačka
se mnogo promenila. Od trenutka kada ju je, ukradenu, iz kutije ispustila u
svoju dnevnu sobu, a ova razrogačenih, velikih, žutih očiju počela radoznalo da
cunja po ćoškovima, do danas, sve se na tumbe okrenulo!
Obzirom
da je pre nje odhranila generacije mačaka, žena je sve, odmah u startu imala
spremno – Posudu za hranu, pesak... Sve se nasleđivalo od mačke do mačke, koje
je dovodila u svoju kuću kao male, postavljajući ih na svoje noge, sve do
vremena za parenje, kada bi ih puštala napolje, na slobodu. Mnogi su je zbog
toga kritikovali, savetovali sterilizaciju koja se, navodno, besplatno obavlja
za sve lutalice koje u kuću dovedete. Žena nije marila, jer zabraniti životinji
ljubav za nju je bio smrtni greh. To nije dolazilo u obzir, iako je zbog toga
ceo život imala problema na koje se vremenom navikavala. Mačkovi bi se vraćali
kod nje, uvek izranjavani i povređeni, ženke su se macile u njenom dvorištu...
Večita gužva i promenada.
„Ali,
goru od tebe nikada nisam imala, bezobraznice jedna, bezobrazna!“, sve češće ju
je grdila. „Ni jedna pre tebe nije se penjala po stolovima, krala hranu iz
tanjira, grizla kablove od lampi... Ti si, Micika, najgora od sve moje dece!“
„Ma,
da je iz njegovog oka ispala, ne bi toliko na njega ličila?!“ – Žena je bila
šokirana.
Mačka
je bila naprasita i svojeglava.
"Ako
si me već ukrala, a ja ti u tome pomogla, sada me moraš trpeti!", gledala
bi ženu pravo u oči, nežno joj prela, istovremeno šapom čačkajući produžni
kabel sa 5 rupa, krcat utičnica, skriven ispod zavese do poda.
"Nisam
ja kriva što je tvoja kuća prepuna igračaka! Neodoljivih mojoj radoznalosti! A
još sam mala, rado se igram... Tebe nema, ženo, više od pola dana! Moram se
nečim zabaviti..." Objašnjavala bi joj noću, kada bi se od svih svađa
mirile. Kada bi joj žena ostavila mesto na praznoj polovini velikog kreveta, a
mačka se, ipak, smeštala kod njenih grudi i grejala je,
nepogrešivo osetivši gde najviše boli.
Žena
je još, jako i snažno, volela onog muškarca! To bi i svaka druga, iole pametna
mačka, odmah znala:
"A
nije bio nežan, nikada me nije ni pomazio. Uvek grub i arogantan, često sa
ciničnim podsmehom na licu. Nije me ni hranio, samo me terao i šickao... Zašto
li njoj nedostaje?", pitala se, gledajući ženu kako na nekoj svojoj
igrački, koja je, uzgred, njoj bila smrtno zabranjena, pregleda fotografije i
sa nežnim osmehom na licu glasno govori neke lepe reči o njemu. Mačka je
njegovo ime još odavno znala, jer žena ga je uvek izgovarala punih usta, kao da
priča o Bogu, a ne o tom neotesanom, muškom primerku ljudskoga roda. Zato joj
nije bilo jasno čime je žena opčinjena?
Jer,
maca je bila previše mala da bi o ljubavi išta znala...
Već
ništa... O Njegovim pogledima od kojih se ženi koža ježila, o strasnim dodirima
zbog kojih se žena noću, iz sna,
trzala... O Njegovim golim leđima po kojima su ženine ruke pokušavale da,
zauvek, ostave svoj trag sačinjen od milovanja do zarivanja noktiju u čvrsta
bedra; Ništa o Njegovom dubokom glasu kojim je tiho ječao iznad ženinog tela,
gospodareći njime i praveći je svojom robinjom...
Mačka
je bila srećna. Još ljubav nije okusila.
Prvi deo priče
Kradljivica https://medansnezana.blogspot.com/2018/11/kradljivica.html
Нема коментара:
Постави коментар