27.11.2018.

Kradljivica II





Kako se gorko prevarila misleći da na toj mački nema baš ništa od njega! Nikakvog traga! A sva ta mala, šarena, u početku umiljata maca, bila je ceo on! Od početka do kraja! Od repa do glave, sva u njega preobražena!


Sva njegova narav i karakter u koje se, svojevremeno, strasno i zaljubila otelotvorili su se u tom slatkom, razigranom stvorenju, što joj je poslednjih dana kosti jelo!

Jer, umesto da je izleči od propale ljubavi i pomogne zaboravu, mačka ju je, svakim danom više, na njega podsećala. Da li je to bila kazna za krađu ili čista igra slučaja, još nije bila sigurna... Čekala je vreme. Puštala da prolazi mimo nje, oko mačke zabavljena, jer je znala da će ono samo doneti odgovore na sva njena, izgovorena ili ne, pitanja.

Tako je uvek bivalo. Svi su odlazili treskajući za sobom vrata, ostavljajući je polu-zinutih usta sa jezikom između zuba i neizgovorenim pitanjem na njemu. Samim tim, i bez jednog odgovora. I uvek su dani pred njom, dugi, lenji i spori, donosili odgovore... Uvek ih je dočekivala, makar i godinama. Slagali su se kao kockice, praveći mozaik od ljudskih ponašanja i tvorili sliku koja bi joj sve nedoumice, uvek objasnila. Vreme, možda ne leči rane, kako kažu, ali svakako donosi sve odgovore u slučaju da ih strpljivo, verno i odano, čekate.


Mačka se mnogo promenila. Od trenutka kada ju je, ukradenu, iz kutije ispustila u svoju dnevnu sobu, a ova razrogačenih, velikih, žutih očiju počela radoznalo da cunja po ćoškovima, do danas, sve se na tumbe okrenulo!


Obzirom da je pre nje odhranila generacije mačaka, žena je sve, odmah u startu imala spremno – Posudu za hranu, pesak... Sve se nasleđivalo od mačke do mačke, koje je dovodila u svoju kuću kao male, postavljajući ih na svoje noge, sve do vremena za parenje, kada bi ih puštala napolje, na slobodu. Mnogi su je zbog toga kritikovali, savetovali sterilizaciju koja se, navodno, besplatno obavlja za sve lutalice koje u kuću dovedete. Žena nije marila, jer zabraniti životinji ljubav za nju je bio smrtni greh. To nije dolazilo u obzir, iako je zbog toga ceo život imala problema na koje se vremenom navikavala. Mačkovi bi se vraćali kod nje, uvek izranjavani i povređeni, ženke su se macile u njenom dvorištu... Večita gužva i promenada.


„Ali, goru od tebe nikada nisam imala, bezobraznice jedna, bezobrazna!“, sve češće ju je grdila. „Ni jedna pre tebe nije se penjala po stolovima, krala hranu iz tanjira, grizla kablove od lampi... Ti si, Micika, najgora od sve moje dece!“


„Ma, da je iz njegovog oka ispala, ne bi toliko na njega ličila?!“ – Žena je bila šokirana.


Mačka je bila naprasita i svojeglava.


"Ako si me već ukrala, a ja ti u tome pomogla, sada me moraš trpeti!", gledala bi ženu pravo u oči, nežno joj prela, istovremeno šapom čačkajući produžni kabel sa 5 rupa, krcat utičnica, skriven ispod zavese do poda.


"Nisam ja kriva što je tvoja kuća prepuna igračaka! Neodoljivih mojoj radoznalosti! A još sam mala, rado se igram... Tebe nema, ženo, više od pola dana! Moram se nečim zabaviti..." Objašnjavala bi joj noću, kada bi se od svih svađa mirile. Kada bi joj žena ostavila mesto na praznoj polovini velikog kreveta, a mačka se, ipak, smeštala kod njenih grudi i grejala je, nepogrešivo osetivši gde najviše boli.


Žena je još, jako i snažno, volela onog muškarca! To bi i svaka druga, iole pametna mačka, odmah znala:

"A nije bio nežan, nikada me nije ni pomazio. Uvek grub i arogantan, često sa ciničnim podsmehom na licu. Nije me ni hranio, samo me terao i šickao... Zašto li njoj nedostaje?", pitala se, gledajući ženu kako na nekoj svojoj igrački, koja je, uzgred, njoj bila smrtno zabranjena, pregleda fotografije i sa nežnim osmehom na licu glasno govori neke lepe reči o njemu. Mačka je njegovo ime još odavno znala, jer žena ga je uvek izgovarala punih usta, kao da priča o Bogu, a ne o tom neotesanom, muškom primerku ljudskoga roda. Zato joj nije bilo jasno čime je žena opčinjena?


Jer, maca je bila previše mala da bi o ljubavi išta znala...


Već ništa... O Njegovim pogledima od kojih se ženi koža ježila, o strasnim dodirima zbog kojih se žena noću, iz  sna, trzala... O Njegovim golim leđima po kojima su ženine ruke pokušavale da, zauvek, ostave svoj trag sačinjen od milovanja do zarivanja noktiju u čvrsta bedra; Ništa o Njegovom dubokom glasu kojim je tiho ječao iznad ženinog tela, gospodareći njime i praveći je svojom robinjom...


Mačka je bila srećna. Još ljubav nije okusila.




Prvi deo priče 
Kradljivica https://medansnezana.blogspot.com/2018/11/kradljivica.html





Нема коментара:

Постави коментар