Uvređena priča

"Slučajno je naletela na tog magistra mašinstva.

Pozvao ju je u otmeni novosadski kafe, spram njegove titule kojom se pohvalio već u prvom, telefonskom razgovoru. Zato je odenula odmerenu crnu haljinu, dve niske bisera oko vrata i ogrnuta belim kaputom, poručila crni čaj s’ mlekom.

Sedela je zavaljena u fotelji, slušajući njegove priče o rukometu, mladosti i utiske sa, činilo joj se, stalno vlažnog putovanja po Južnoj Americi. Pratila je pokrete njegovih, za njen ukus pretankih usana, pokušavajući da u svojoj utrobi ulovi bar jednog leptirića.

Ništa.

Čak ni onda kad je svoju, od lopte osnaženu, šaku stavio preko njene objašnjavajući joj kako se njihov kombi zaglavio u kolumbijskom blatu, na vrleti... Šaka mu je bila topla, ali ona je i dalje bila hladna.

A bez tog golicljivog bola u dnu utrobe, nije išlo. Znala je.

Nije ga bilo ni kada je, na rastanku, poljubila njegov obraz, namirisavši diskretni parfem i osetivši čvrstinu njegovog ramena.

Želje da ga ponovo vidi, nije bilo. Ostavljala je njegove sms-poruke neodgovorenim i namerno previđala njegove propuštene pozive, nezainteresovana za sve komplimente njenom „dobrom držanju u tim godinama“.

Jedne prilike, popila je dva vinjaka. Sedela je sa drugaricama, kad je stigla poruka. Na navaljivanje cele pripite ekipe, odgovorila mu je, nakon čega je usledio i njegov poziv:

„Imam francuskog konjaka, taman da nastaviš!“

Rešila je da prihvati i pojavila se na vratima njegovog stana.

I ništa od grozno uvređene joj ženstvenosti ne bi bilo, da se magistar, obučen u pripijene farmerice i crnu majicu kratkih rukava, nije bosonog pojavio otvarajući joj vrata. Ta njegova bosa stopala, iako nikada nije ni mislila o fetišima, bila su presudna i dovela je do njegovog kreveta u roku od jednog konjaka.

Nakon drugog orgazma, peškir koji joj je doneo, ostao je, onako bokserski, okačen oko njenog vrata. Potpuno gola, osim kobnog peškira, zajahala je to mlado i zategnuto telo, priuštivši mu još jedan orgazam. Jeste u jednom trenu uhvatila njegov zastrašeni pogled na nju, ali značenje je dokučila tek nakon par dana i njegovog sms-a:

„Ne možemo se viđati. Ja spremam doktorat i moram biti fokusiran samo na to. Maksimalno.“

A sve samo zbog tog peškira?!"

Priča napisana za konkurs Književnih vertikala "357" za kratku priču sa tačno tolikim brojem reči, a pod imenom "Magistar" ušla u izbor za objavljivanje u zbirci.

Pošto nije ušla u izbor od najboljih 60, odlučila je da promeni ime i uvredi se.

Decembar, 2025-e godine.