Šaptač cipelama (samo za izdržljive)

12.01.2014 god. u  11.30

*Naime, priča je dugačka te je namenjena samo istinskim ljubiteljima mojih pisanija.

20.

Kod ovoga lepog broja, na lep dan koji se meri tucetom, donesoh neke odluke, za koje ću se možda, jednog dana kada ovo sada bude prošlo, gorko kajati i preklinjati sebe zašto sam ih naglas izgovorila i u Zapis pretvorila! No, retko se kajem...

Šah već danima ne igram, ali se sećam – taknuto, maknuto!!

Nema posle:

“E, jebi ga, nisam tako mislila, nego umorna glava od noćas nešto teško snevala, pa mleka u frižideru jutros nije bilo za kafu, a to je već dovoljno da je jutro početak jednog užasnog dana, krcatog daljim pogrešnim i brljivim potezima!“

Od impulsivne i brzoplete budale, nikada mudar strateg!

Gitara

17.38 h.

Što ti je živ čovek? Čudo?!

Još pre neki dan sam muze naokolo na’vatavala, jadala se i kukala, puštala besomučno Balaševića i oko sebe se osvrtala, ne bi’ li nekako reči u sebe, i sebe u reči ponovo preobličila?!

A danas se luda probudim. Sa pundravcima u dupetu, koji na tastaturi svoju nemilu igru sa mnom, završavaju! Samo bi pisala!

Naravno, kao svakog pravog i čestitog studenta, opet me savest jede što mi na hardu stoji započet tekst završnog rada na Visokoj tehničkoj školi u Novome Sadu, koji je u fazi kišeljenja tek na uvodu, a treba mi više nego išta jer me samo ta diploma može spasiti, kao pametnoga potvrditi i koji dinar više, ako se zvezde poklope, mesečno doneti!

Jok!!