18.12.2016.

Ljubavna


Kako da te u stih pretočim,
ne ogolivši te pred drugima?
Kako da te sakrijem od radoznalih pogleda i
urokljivih radovanja?
Uvek hrabra, prvi put se bojim
istinu izneti na videlo dana.

Žmurim.
Ako otvorim oči, možda nestaneš...
Gluva za sve.
Samo glas tvoj, što šapuće sve već one davno premaštane reči,
čujem.
Potpuno zanemela.
Samo bih tebi, u kratkim letnjim noćima,
da ispričam sve priče.

Jer, čeznula sam te godinama.
Prebirala te u pasuljima i bundevinom semenu.
Tražila te pod mojim haljinama, tužno obešenim
na ofingerima.
Denula te po svim vezenim jastučićima i oheklanim čipkama.
Opipavala te u svakom svom damaru.

Možda smrt je to, a ne ljubav?!

Taj nepomućeni mir i spokoj,
Ta nepregledna tišina i lahor što te miluje.
Pregršt ove ćutljive sreće i lakonoge šetnje.
Vazda zelenih listova, i crvenih latica...

Pa ovako umrli, novi život načinjemo.






15.04.2016.

"Ne gazite travu"



23.05.2015, Fejs

E, volim kada me subotom ujutro dok kuvam, nešto uzruja i natera da pišem statuse, umesto da pravim zaprške i kolače. A i veš me čeka!

Ja sam matora žena, ozbiljna i odgovorna. Ne pijem alkohol, čak nisam ni narkoman. Čistim, perem, peglam... Idem na posao, podižem dete, završavam fakultet. Znači, još uvek po standardima. Ali moram opet mom dragom Premijeru da ostavim jedan tekst, u nadi da će to nekako, preko botova ili bilo čega stići do njegovog mozga i uma. Možda Toma, vičniji društvenim mrežama, pročita, pa mu uz kafu prepriča: