26.10.2018.

Musaka




Kažu, danas se u našem srezu desio, nikad ranije zabeležen, neobičan slučaj! Volšeban!

Junak naše priče taman krenuo da pravi musaku.

Oljuštio krompir, isekao ga na ploške. Na luku, izdinst’o meso. Izvadio sir iz frižidera, pripremio rende. Vatru u kaljevoj je dobro naložio. Pre toga, drva nacepao, bio u nabavci, odabrao najbolje juneće meso... Sve je spremno! Tu mu je ćerka sa momkom, došli malo iz grada, pa da im tajo nešto spremi za večeru. Bilo je 3, popodne. Bio je sam, deca otišla u skitnju.


Kapija njegovog dvorišta je, po običaju, otključana. Što, priznaćete, govori u prilog njegovoj mirnoj savesti, na koju se kasnije, kako ćemo i načuti, pozivao.

On je u farmericama, kaubojkama, crnoj majici na kojoj je plavo-beli znak automobila koji vozi, parkiranog pred kapijom. Kosu je vezao u rep, jer inače bi je stalno zabacivao iza ušiju. Uigrano se kreće od sudopere do šporeta... Onog trena kada je posegnuo rukom za slanik da celu stvar dotera i strpa u rernu, začuo je lupu na vratima, koja su se odmah potom, bučno otvorila. Uspeo je samo da dohvati krpu za sudove, kojom je brisao ruke, izlazeći iz kuhinje.

Ušla su dva policajca, deklamujući mu neko nesuvislo objašnjenje o razlozima njegovog privođenja...

Doduše, celo selo nam je u zabuni? Niko ne zna šta je tačno bilo!?
Moji izvori kazuju sledeće, a obaveza mi je kao pisca, ljubitelja palanačkih hronika, da ceo nemio slučaj, notiram i zabeležim:

Policajci su mu samo rekli da je prijavljen “kao viđen” u selu, i obzirom da, kao takav, predstavlja opštu opasnost po okolinu, oni su u obavezi, a on je primoran, da ga odvedu u stanicu, na saslušanje i informativni razgovor.
Sačekali su samo da uzme jaknu, telefon i zaključa ulazna vrata, da bi ga žurno smestili na zadnje sedište policijskog auta.

Rerna je ostala uključena, musaka složena, kapija i dalje otključana...

Čak je, zbog njegovog slučaja, došao tužilac iz susednog, većeg sreza. Da mu, eventualno, odredi pritvor, ako se dokaže da je privedeni kriv po, bar nekim, tačkama optužnice, koju naš junak do samoga kraja priče, nije ni pročitao, ni video. Jeste u jednom trenu pomislio da pozove advokata, da tu nešto smrdi, da nešto nije u redu... Ali nezavršena musaka mu nije dala da se potpuno sabere i pokuša suvislo da razmišlja i dokuči o čemu se, zapravo, u njegovom slučaju radi i koja je njegova krivica?

- Šta će deca večerati – kopalo ga je stalno.

*  *  *

Poznavao je sve pandure u stanici. Zajedno su ili pišali po prašini, pecali, jurili devojke, krbali se, ili odlazili na koncerte i povremeno se tukli, odmeravajući snagu. Zato su se, čekajući da tužilac stigne i obavi svoj dželatski posao, svi oni oko njega muvali, igrajući onu igru iz američkih filmova, glumeći loše i dobre policajce.
 - Sve ti je to ona tvoja bivša tašta namestila – jedni su ga bodrili i dobacivali, tapšući ga, u prolazu, po ramenu.
 - Znaš da si, svojevremeno, još Puriši pretio da ćeš mu sve noge polomiti, da će u kolicima završiti, jer ti neku lovu duguje! – optuživali su ga drugi. – A i onoga si u kafani nokautirao, samo zato što je dobacivao i mešao se u razgovor za tvojim stolom! Imaš ti greha, i-ha! Ne pitaj se što si kriv!

Debeli Kešo, njegov školski, sa velikim trbuhom na kom je košulja, razapeta, zevala između zakopčanih dugmadi, sa ciničnim osmehom što mu je sve vreme visio na otežalom licu, između stisnutih zuba je cedio:

 - A neka je, vala, i tvoje došlo! Dosta si se kurčio, sve si nam najbolje ribe zaveo! Vreme je da i tvojoj sili i inatu, neko na rep stane!

Jeste se naš junak, opet neprimereno situaciji u kojoj se našao, veselo cerekao, tražio da u sred stanice zapali cigaru, zavrtao rukave majice do ramena, i tako pokazivao svoje gole, vretenaste, uzane ali snažne, mišice; Sedeo zavaljen u stolici, sa pruženom desnom nogom, na čijem je kolenu ležala njegova leva, uglancana čizma, čijim vrhom je neprekidno mahao levo-desno, ogledajući se u sjaju kože i zabacajući kosu, nameštao frizuru. Ono što bi ga, eventualno, moglo odati i potvrditi njegovu krivicu, bilo je povremeno provlačenje cele šake kroz kosu i nervozno pogledavanje na sat što se ležerno njihao oko njegovog koščatog zgloba, stalno težeći na dole.

Prkosio je, to je fakat!

Ali, čekao se tužilac, koji sve to treba da proceni, sagleda i optuži.


*  *  *

Mali, mršavi čovečuljak, sa gomilom žućkastih fascikli ispod ruke, spustio ih je sve na kancelarijski sto i seo na stolicu, tačno preko puta našeg junaka.

Sadržaj razgovora nikada nećemo saznati, jer to su službene tajne, a znate da se u našoj državi sve Zakonima zagarantove obaveze, u retkom slučaju i prava, moraju ispoštovati. Ono što ne spada u krivični proces, te je dostupno kao informacija, samo je sledeća činjenica:

Tužilac je već bio doterao do pominjanja višednevnog pritvora; Junak je tvrdio da je bezopasan, da ne poseduje nikakva ubojita oružja, osim kuhinjskih noževa;
I ko zna dokle bi ta nemila, a nepoznata, optužba otišla, da okrivljenom u jednom trenutku nije zazvonio mobilni telefon. Izvinio se gospodinu tužiocu:

 - Ćerka me zove. Sigurno se brine gde sam. Mogu li?

Čovečuljak je sa odobravanjem klimnuo glavom, skinuo naočare i protrljavši vrhove nozdrva, umorno se, sad on, zavalio u stolicu, puštajući okrivljenog da obavi razgovor.

 - U policiji sam. Da, još od 4. - Kako šta da radiš!? Sve ti je spremno, samo umuti ono u crvenoj činijici, prelij preko musake. Rerna je do sada već usijana, smanji na 220! Kako šta!? - Pa, kada bude napola pečena, izvadi je, narendaj sir od gore, malo je smanji i vrati da se ispeče do kraja. – I dodajte koje drvo u vatru. Javiću ti se već ja! Ako je sreće, moraćeš doći po mene tvojim autom! Znaš da ja peške ne idem! – šeretski se nasmejao, gledajući tužioca pravo u oči. Jer ovaj je naočare vratio na vrh nosa i zainteresovano slušao ceo razgovor.

Da li je tužilac pasionirani gurman i ljubitelj musake  što njegov izgled ne odaje, da li je recept zaista bio vrhunski, da li su se zvezde tako namestile ili je naš junak potpuno nevin? Ko će ga znati?!

Kako god, njegova krivica je definitivno potvrđena tek kasnije, kada je stigao kući, umorno se zavalio u fotelju pored kaljeve, zapalio cigaretu, prepričavajući zgranutoj deci svoje zanimljivo popodne, moleći ih da oni serviraju tanjire za večeru...

Musaka je ostala neposoljena! Neslana?!

Zato sada celo selo tvrdi da je kriv! Po svim optužbenim tačkama!









Нема коментара:

Постави коментар