Uopšte ne
kontam kakav je problem istina?
Znam već da
ona, de fakto, ne postoji, da je samo zamagljena, subjektivno obojena fikcija –
svako svoju poseduje i ima. I svakome je njegova najbolja i najodanija
drugarica. Svako kroz svoju svet propušta, vidi ga i proučava. Drži se nje,
slepo vođen... Teško je menja i spram drugoga prilagođava. Svako svoju istinu
voli i poštuje! Ne
razumem zašto je onda prećutkuje? Ili je iskrivljuje, menjajući joj na silu
oblik i formu koju je do sada imala, ne bi li je u neku, savršenu geometrijski
oblikovanu laž, pretvorio?
