12.42 h.
Neću
dugo, majke mi!
Samo
reč, dve o programerima...
Nikada
o njima nešto posebno nisam mislila. Svet kao i svaki drugi.
Ako
izuzmemo činjenice da sam još u srednjoj školi informatiku učila, u jednog
programera bila smrtno zaljubljena (a i dan – današnji ga volim), nešto oko
toga studirala i mozgala, i ceo radni vek se sa njima petljala, o njihovim glavama a
pogotovo, srcima, pojma ti ja nemam?!
Niti
ja, do danas, ikada o njima bilo šta dumam. Rade
ljudi pos’o, k’o i svi drugi?!
Kao
lekari, učitelji, pekari ili bankari... Svoj
zanat u prstima i vijugama drže, zaradjujući obične novce... Sve
k’o mi ostali!
