Uvređena priča

"Slučajno je naletela na tog magistra mašinstva.

Pozvao ju je u otmeni novosadski kafe, spram njegove titule kojom se pohvalio već u prvom, telefonskom razgovoru. Zato je odenula odmerenu crnu haljinu, dve niske bisera oko vrata i ogrnuta belim kaputom, poručila crni čaj s’ mlekom.

Sedela je zavaljena u fotelji, slušajući njegove priče o rukometu, mladosti i utiske sa, činilo joj se, stalno vlažnog putovanja po Južnoj Americi. Pratila je pokrete njegovih, za njen ukus pretankih usana, pokušavajući da u svojoj utrobi ulovi bar jednog leptirića.

Ništa.

Čak ni onda kad je svoju, od lopte osnaženu, šaku stavio preko njene objašnjavajući joj kako se njihov kombi zaglavio u kolumbijskom blatu, na vrleti... Šaka mu je bila topla, ali ona je i dalje bila hladna.

A bez tog golicljivog bola u dnu utrobe, nije išlo. Znala je.

Nije ga bilo ni kada je, na rastanku, poljubila njegov obraz, namirisavši diskretni parfem i osetivši čvrstinu njegovog ramena.

Želje da ga ponovo vidi, nije bilo. Ostavljala je njegove sms-poruke neodgovorenim i namerno previđala njegove propuštene pozive, nezainteresovana za sve komplimente njenom „dobrom držanju u tim godinama“.

Jedne prilike, popila je dva vinjaka. Sedela je sa drugaricama, kad je stigla poruka. Na navaljivanje cele pripite ekipe, odgovorila mu je, nakon čega je usledio i njegov poziv:

„Imam francuskog konjaka, taman da nastaviš!“

Rešila je da prihvati i pojavila se na vratima njegovog stana.

I ništa od grozno uvređene joj ženstvenosti ne bi bilo, da se magistar, obučen u pripijene farmerice i crnu majicu kratkih rukava, nije bosonog pojavio otvarajući joj vrata. Ta njegova bosa stopala, iako nikada nije ni mislila o fetišima, bila su presudna i dovela je do njegovog kreveta u roku od jednog konjaka.

Nakon drugog orgazma, peškir koji joj je doneo, ostao je, onako bokserski, okačen oko njenog vrata. Potpuno gola, osim kobnog peškira, zajahala je to mlado i zategnuto telo, priuštivši mu još jedan orgazam. Jeste u jednom trenu uhvatila njegov zastrašeni pogled na nju, ali značenje je dokučila tek nakon par dana i njegovog sms-a:

„Ne možemo se viđati. Ja spremam doktorat i moram biti fokusiran samo na to. Maksimalno.“

A sve samo zbog tog peškira?!"

Priča napisana za konkurs Književnih vertikala "357" za kratku priču sa tačno tolikim brojem reči, a pod imenom "Magistar" ušla u izbor za objavljivanje u zbirci.

Pošto nije ušla u izbor od najboljih 60, odlučila je da promeni ime i uvredi se.

Decembar, 2025-e godine.

 

Štimer

Od kako me je, još onomad, pre sigurno dvadesetak godina, jedan zgodni klavir-štimer optužio za tendenciozno i maliciozno sušenje mog donjeg veša na improvizovanom štriku u mom rođenom kupatilu, ostala mi večna nedoumica:

Rakija

Rakiju je, ovaj put, držala u zamrzivaču. Jabuka, 1985.

Iako je nije volela, mnogo toga je o njoj znala. Počev od ljudi kojima je život natraške okrenula, do babinih antireumatoidnih obloga načinjenih od lanenih krpa potopljenih u komovicu, koji su je, onako staru i umornu, svako jutro dizale na noge. Nanovo!

O debelim mačkama

„Koji mi ove kile skine, u dupe ću da ga poljubim.“

Svakako, muškarce ste uvek mogli da podelite u dve kategorije: Oni zbog kojih kile spadaju same od sebe, kao rukom odnešene i oni drugi, smorovi i daveži zbog kojih vam se kilogrami lepe brzinom svetlosti. Ovi prvi su, definitivno, mnogo zdraviji i preporučljiviji, ali pošto je život zajeban koliko jeste, nekada vam zapadnu i ovi drugi.

Inercija

Refleksno je dlanovima pokrila gole grudi, čim je, još omamljena od sna, ugledala nepoznato lice koje je mirno i spokojno spavalo na jastuku do njenog.

„Opet sam sinoć pravila sranja!?“, pomislila je, pažljivo i nečujno se izvlačeći iz velikog kreveta obasutog plešućim tačkama jutarnjeg sunca koje se probijalo kroz spuštenu roletnu. Oblačila se spretno i uigrano, ne čineći ni jedan pokret viška, bacajući pogled na njegove spuštene kapke, moleći Boga u sebi da ga ne probudi: „Samo da pobegnem pre suvišnih pitanja!“

Pitanja na koje ni ona sama nije znala odgovor...

Ženska žurka

I posle kažu ja kurva?!

Pričaju to o meni neke ribe sa Podbare, sa kojima sam, igrom srećnog ili nesrećnog slučaja, dopala na žensku žurku!

Ne bih vam ja, ni mrtva, tamo ni otišla da sam znala da neće biti muških! Ju, taman posla?! Ja žene jako teško podnosim, čak i u malim količinama! Večito se nešto prenemažu, nema sa njima normalnog razgovora! Ako mi je do ozbiljne priče ili smeha i zajebancije, uvek to lakše ide sa mojim drugarima, muškarcima, koji iza svake moje ironične, ne pronalaze nit’ ljubomoru, nit’ zavist! Prosto, mnogo bolje me, nego žene, kontaju.

Trgovac

Godinama je bila zaljubljena u tog trgovca. Kupovala je nepotrebne porculanske šolje ili tanjiriće, kristalne čaše ili činijice, samo da bi mogla, ponekad, ponovo da pogleda njegovo, još uvek joj drago i prelepo lice. Trudila se, bar jednom u mesec dana, da svrati u pasaž gde je bila prodavnica u kojoj je radio. Dešavalo se i da promaši smenu! Kada bi kroz stakleni izlog videla neka druga lica zabavljena mušterijama, nije ni ulazila, samo bi se pokunjeno okrenula i otišla.

Kurva

Juče je ponovo na to pomislila. 

Sa svojih šezdeset, uvek je uspešno izbegavala tu misao. Kada joj naiđe, poterala bi je nekim drugim mislima. Nego juče pogleda taj film! Inače je brzo smenjivanje ljubavnih slika izbegavala, ali praznici nas uvek načine otvorenijim i prijemčivijim za razne boli. Uvek nas načine popustljivijima.

„Prokleta Nova godina!“, ogorčenost joj je poput suza kapala u testo za štrudlu. Sa orasima, kako oba zeta vole. Ima još par sati vremena za svoje misli, pre nego se cela kuća, poremećena cikom unuka, ne pretvori u igraonicu.

Ispala bajka, nastavak

Podelih ja juče onaj post o Marokancima, što još uvek, uprkos neumitnom toku vremena, vole žene onako kako su muškarci to oduvek činili! Još dok su Kromanjonci bili.

Nije siva, nego smeđa

Priča napisana za međugalaktički konkurs blogera, na ideju Gospođe M.

Uvek se dobro kontrolisala. Naučena da disciplinovano kroti i sebe i svoje emocije. Od malena podučavana da suzdržan ali prijatan osmeh na licu ima. Dugme na košulji uvek zakopčano dovoljno visoko da se grudi ni naslutiti ne mogu.  Suknja dva prsta iznad kolena. Kratka, uvek uredno podšišana frizura. Još joj je baba govorila:

Gola kuvarica

E, meni stvarno malo fali, da mi jezik proradi!! Bolje bi mi bilo da se po ovom netu prestanem muvati!  Kako na koji post, komentar il’ objavu, bilo gde, naletim, tako mene jezik zasvrbi i odmah bi mogla nešto lanuti! Tj. objaviti! Pa, ne mogu svaki dan postove, na blogu,  pisati?! I pod drvetom visiti?!

Jes’ da nema ništa lepše, pogotovo po ovoj omorini, nego u ’ladu debelom leškariti! Kako ja volim da kažem, slamku grickati...

Legneš, busen pod glavu staviš... Šešir preko čela namakneš, bos se izuješ.

Celibat

15.01.2014. god. u  6.54

23.

Dobro jutro, sreda je!

Uprkos tome što su neki tvrdili još noćas da je sreda, ja se slažem sa Draganom  koja noću kaže: 

"Nije danas sreda, nego tek ujutro kada ustanem!", pokušavajući da zaustavi neumitni tok vremena i tako moju i njenu samoću nekako, prekrati!

Ej, nema jutros onih ludih misli!!

Puter i seks

13.12.2013 god. u 20.15

Od prošlog petka do danas, celim Fondom Penzijskog su se širile glasine zašto i zbog čega ja ne treba da budem predsednik sindikata? Sve su se zidovi tresli od silnih objava!

Naravno, na kraju sve te priče stignu i do mene! Kako?!

E to je zagonetno: Ja se ni sa kim sa posla ne družim, ne sedim čoporativno ujutro u restoranu uz kafu, ne učestvujem u zajedničkom doručkovanju većeg broja ljudi, opet u restoranu, ne pušim napolju iza zgrade sa gomilom sveta...