Grejs period

Pričali su da je moje selo Kraj sveta, a nije!

Neplaćeno, dan 10-ti.

Ma kak'o crno "Neplaćeno odsustvo sa posla"?! A, ne!

Ovo je ipak mnogo više od toga. Mnogo više od tog pišljivog Rešenja na kome su navedena sva fakta vezana za taj, po mnogima, vrlo neobičan čin. Jer, kome je danas do neplaćenog, kad se i ono plaćeno jedva preživljava?! Osim ako za to vreme ne čuvaš nemačke babe, što nije ovaj slučaj. Ovo je čist hir i obest isluženog i istrošenog državnog službenika, kome je, kao Nikoli Simiću svojevremeno, svega došlo preko glave! Puko mu film! Samo što su Šojići koji ovde igraju, mnogo teži, a još nedijagnostikovani, psihijatrijskoj i filmskoj praksi, novi i nepoznati slučajevi.

"Revizor", al' nisam Gogolj

Dobro je što juče ne odoh na predavanje Državnog Revizora.

Imala sam ideju da mu postavim par pitanja vezanih za Zapisnik njegove firme, pisan protiv mog penzijskog fonda. Jer ljuta sam zbog toga, ima već dve godine dana. Besna sam što niko nije odgovorio na taj, jebeni, "Zapisnik DRI" , zbog koga sada grcamo. I zaposleni u fondu, a i korisnici njegovih usluga.

Pošto sam ja niko i ništa u mom preduzeću, naravno da nemam priliku da sretnem Revizora. Jesam par puta ostavljala komentare sa pitanjima kojekuda po netu, al' uglavnom nisam bila objavljivana.

Kuloarska

Čujem, pre neki dan, u ženskom we-ceu, da je još onomad, iz ulaznog hola moga preduzeća, dole u prizemlju, nestala „Knjiga utisaka“?! Velika, čini mi se, bledo plava sveska, debelih korica, sa našim logom!

Ne znam šta nam je ona, koji očin i trebala?!

Penzioneri na vlasti

Da li je moguće da su u ovoj zemlji svi poludeli?!

Ne slušam radio, ne gledam te-ve... Ali, od informacija se ne može pobeći?! Pogotovo loših?! Te vas uvek stignu i nadju.

Čujem smanjiće se plate u javnom sektoru, a moguće i penzije?! Da li će svima razrezati isti procenat „jebanja majke“, ili će nas podeliti po nekim „razredima“, još ne se ne zna. Ali, biće bolno i radikalno! To se zna i to je jedino sigurno! U ovoj zemlji ti je pored smrti i poreza, zagarantovano mučenje u raznoraznim oblicima?! Finansijsko, intelektualno, emotivno...

Buvlje godine

Za ovu današnju priču, verovatno, mogu prekršajno ili krivično da odgovaram! Po nekom već  Zakonu o povredi bilo čega ili prikladnom Pravilniku Fonda Pio, koji je za mene, kmeta u tom Gazdinstvu, Sveto Pismo! Samo tako i nikako drugačije, biti mora!

Svakako me mogu optužiti za klevetu, iznošenje polu-istinitih i na nepošten način, stečenih informacija i narušavanje ugleda Fonda za penzijsko!

Koji je već dobrano, naravno ne mojom krivicom, narušen i poljuljan!

Ima godinu dana kako iz novina, medija i sa web-strana, ne silazimo! Gde god krenete, na Fond PIO se spotaknete i zapnete!!  Svi koji nikada za nas nisu čuli i pojma nisu imali o pravima iz PIO, sada sve o nama znaju!!

I kako smo protivzakonito dobijali stambene kredite; Kako političari na vlasti koriste imovinu Fonda u svoje privatne svrhe; Kako smo dužni Poreskoj neke grdne milione; Protiv svih pravila života i smrti, isplaćivali pogrebne troškove, kojekakvima; Plaćali školarine za privatne faklutete rukovodiocima (Izvinjavam se, menadžerima!); Potkradali penzionere za neke zakupe; I na kraju svega, neopravdano, na opšte-narodno ogorčenje, sramno i bezobrazno, štrajkovali! I to protiv smanjenja plata?!

Nakon štrajka...

Malo o  post-štrajkačkoj osveti  menadžmenta, koju smo pominjali...

Naime, naš kolega Srđan K., bez koga čitava priča sa štrajkom ne bi ni dinara, bojim se, donela, namerio se i spakovao na put u Beograd na te famozne pregovore sa Vladom (Ne Georgijevim, nego onom što je na vlasti ).

Bi to prvi dan nakon "zamrzavanja" štrajka!

Međutim...

Rečeno mu je od strane rukovodilaca Pravnog sektora, da ne može da dobije ni putni nalog, ni službeni auto, niti dnevnicu!

Ja i ISO

Ili... 

ISO i ja

20.28 h.

Da li ću, uopšte, umeti i moći da sročim večeras sve ove haotične misli koji mi glavom kolaju? Bezbroj pitanja na koje nema odgovora! 

O kurvama, izgubljenoj generaciji, Selimoviću ili, sa knjigama dočekivanim, zorama?! O detinjstvu, lepoti, nekim dragim ljudima ili nezapamćenim bolima?!

Ili...

O pravim razlozima i porivima koji su naveli moje kolege na taj odlučan potez zvani „štrajk“ u Fondu PIO. (Ovu skraćenicu već tako lako, po refleksu, kucam, da posle svega (ne znam čega?), ’ladno mogu za sekretaricu ili daktilografa da me uzmu.)

Ako do tada „živa reč“ medju ljudima, kolegama i saradnicima, uopšte bude postojala?

Jer kako je sa uvodjenjem ovih famoznih, ISO standarda u našem Fondu krenulo, za koju godinu niko više ni sa kim neće ni razgovarati?! Samo ćemo se mejlovima sa gotovim, polu-popunjenim obrascima pravljenim za retarde koji samo znaju da u „kućice“ za to predvidjene, svoje ime, prezime, poneki datum i krstiće u poljima sa kojima se slažu, popune!

Moj prvi Štrajk

 

Kako su Oni* sve ovo maestralno izveli i, po ko zna koji put, od preko 3000 ljudi, majmune i ovce napravili.

*Oni – predstavljaju sve one strukture koje sam bezbroj puta pominjala:  Političare na vlasti koji su još pre deset godina počeli urušavanje Fonda za penzijsko na više načina.

E, što nisam "Blic"?

19.03.2014

"Štrajk Fonda PIO!"

Kud baš da se potrefi na ovaj broj?!

Nekada moj omiljeni datum... Koji mi je, danas znam, preseo na više načina!

Pogotovo što me vratio na priču o mojoj drugoj tj. prvoj i najvažnijoj kući, Fondu za penzijsko osiguranje, u kome svečano, ove godine, navršavam trideset godina svakodnevnog  dolaženja u ovu zgradu, kojima sam, sve što imam u životu, stekla.

Dan pre 19-og...

18. decembar 2013.g.  u  20:04


Taman  počeh priču o dedi, guslama i soku... Prekinuše me i izgubih nit!

Ne ide mi nešto pisanje ozbiljnih tekstova večeras pa ću se prepustiti vama, na milost i nemilost.

Draga moja...

Kada me pitaju da li pijem, ja ‘ladno, ne  trepnuvši  kažem: “Ne!”


Ne volim alkohol i uglavnom mi ne bude dobro od njega, boli me glava, zuji mi u ušima...

Međutim, kada pročitam sve ove moje pisanije,  ja stalno nešto cugam, u svakoj priči?!

Novinarima od Fonda PIO

Upravnom odboru Fonda za penzijsko

Radnici Fonda za Penzijsko pišu Predsedniku Vlade!!

O Fondu za penzijsko osiguranje

Prve objave sa fejs-grupe „ I love PIO“   *Svi tekstovi su u „sirovom“ stanju, pisani u dahu i brzini*

          

Snezana Medan               : 20. новембар 11:00

Vreme je za jednu ozbiljnu temu...Ima vas ovde samo stotinjak, ali dosta za pocetak. Radi se o inicijativi naseg sindikata vezano za smanjenje zarada od nove godine. Nemojte da se zavaravate, to je samo vrh ledenog brega. Ne treba da se borimo za plate, treba da se borimo da sacuvamo Fond, sve nase poslove, prijave, odjave, M4, da vratimo nadleznost kontrole uplate doprinosa, pravo da ostvarujemo sopstvene prihode i mnogo toga drugog. Vi mladi treba da shvatite, da ne budete li se zalozili da se Fond kao institucija sacuva, vrlo brzo vise necete imati sta da radite, ili cete biti samo sluge za potkusurivanje Uprave za trezor, Centralnog registra, Zavoda za socijalno osiguranje, i slicnih preduzeca koja su osnovana samo zato da bi se Fond rasparcao, i da bi nam se oduzeli poslovi, za koje smo dokazali, svi zajedno, da znamo vrlo dobro i uspesno da ih radimo. Za razliku od njih, cije dokazivanje je pocelo - sa redovima na salterima, sa nemogucnoscu radnika Maticne da vide prijave, odjave, da je posao otezan svima. O korisnicima da ne pricamo...Oni ce tek za koju godinu shvatiti sta je znacilo parcanje Fonda. Tada ce biti kasno...I za njih, a Boga mi, i za nas!

Pozdrav!

Novinari, Fondovi... Bože, gde mi to živimo?!

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/439482/Besramno-rasipanje-PIO-fond-zaposlenima-dao-zajmove-kakve-niko-nema

Taman se reših brige o Fondu PIO, jer sam sve priče o njemu svojevremeno na FB u grupi "I love PIO" ispričala, objasnila i svima koji su bili raspoloženi da čitaju tumačila u kom grmu leži zec! Kažu mi mnoge moje kolege, oni retki što smeju da budu iskreni, da misle da nema radnika u celom Fondu, u celoj Srbiji koji moje objave i priče na tu temu nije čitao!

Zombi

"Facebook"

13.12.2013. god. u   8.15

Dobro jutro,

Hladno je napolju sa tendencijom doaljeg pada temperature i koeficijenta našeg intelekta, kojim se sigurno pretvaramo u Zombije!!

To je reč koje već danima pokušavam da se setim a nikako da mi "naiđe" na jezik. Jer upravo u Zombije su se pretvorili ljudi koje svakodnevno srećem, ljudi koji ne dolaze na "sastanke", ni moje al' ni novog Predsednika...

Jezivo i potresno...