17.10.2019.

Koža





Bila je musava.


Kada je bacila pogled u ogledalo, lice joj je bilo potpuno čisto. Osim već primetnih bora i po koje neželjene dlačice izrasle između dve depilacije, na njenom licu nije bilo ni jedne muzge. Ali, bila je i dalje musava.
Znala je da ovaj put ne pomažu ni voda, ni sapun. Ni vlažne, ni papirne maramice. Sve te mrlje koje je osećala po sebi bile su neizbrisive bilo čime od tih, do sada joj poznatih, higijenskih sredstava. Ovaj put je bilo mnogo ozbiljnije.
Koža joj je oduvek bila suva, tanka i osetljiva... Ni ribanje četkom, znači, nije dolazilo u obzir. A i previše je bolno, posebno njoj, nesklonoj samopovređivanjima.

“Zajebi majstore, bol je bol! Dovoljno su me drugi pocepali, da bih još samu sebe?! Ma, ni ogrebala!”

      *  *   *

Ta musavost ju je pratila već danima. A upravo je bila na potpuno neočekivanoj životnoj prekretnici, gde je morala biti skoncentrisano i nepomućeno posvećena rešavanju krupnih egzistencijalnih problema. Zaista nije bilo vremena za skidanje mrlja sa sopstvene kože...

Kupanje “Veniš”-om otpalo je u samome startu, iako se na tu ružičastu bocu uvek oslanjala i rešavala probleme svojih belih stolnjaka il’ haljina. Ove mrlje su bile raznorodnog, hemijskoj industriji, još sasvim nepoznatog porekla. Od pogrešnih, bez-ljubavnih dodira do poganih i prljavih, zlih i lažljivih jezika što su se vukli po njenim životnim tragovima; Zavidnih, u prijateljski osmeh upakovanih, izjava; Mlitavih, krastavo-žabljih, rukovanja i okretanja glava od oči-u-oči, pogleda; Izgovorenih reči iz brižljivo našminkanih usta, koje su pričale nešto sasvim drugo od onoga što su trebale da govore... Zaista, bilo je tu svega što nijedna hemija ne bi sprala. Već se brinula.

                                                      *  *  *

I kao kada danima tražite neku zagubljenu stvarčicu, pa kad je već potpuno zaboravite i smatrate kao nerešivu misteriju, ona se pojavi pred vama, tako se i ovoj musavosti našao lek. Kraj! Doakala joj je!

Samo se jedno jutro probudila, ustala iz toplog kreveta i ugledavši sunce koje je izlazilo tačno spram njenog prozora, odlučila da je svuče. Da kao zmija zguli sa sebe svoju sopstvenu kožu, provlačeći je kroz nazubljene probleme što su je mleli poput žrvnja i tako pomagali da ova stara što pre spadne, zamenjena novom, blistavom i sjajnom što je na nju celu prianjala savršeno nežno poput meke rukavice do lakta. Koža samo za nju skrojena, milimetarski upeglanih šavova, čisto bela i mirišljava. 

Bacila je pogled u ogledalo. Bila je prezadovoljna. Odlično joj je stajala.



Photo by Alex




15.06.2019.

Štimer







Od kako me je, još onomad, pre sigurno dvadesetak godina, jedan zgodni klavir-štimer optužio za tendenciozno i maliciozno sušenje mog donjeg veša na improvizovanom štriku u mom rođenom kupatilu, ostala mi večna nedoumica:

"Kud sa njim?!"


Naime, pomenuti gospodin je mnogo kasnije, uz neku kafu, bezobrazno tvrdio da je ona taj dan, namerno taj veš natakla da se suši, jer je znala da će on taj dan dolaziti. Uostalom, imala je zakazan termin, tvrdio je!


A nisam, živi mi vi! 


Subotom uvek perem veš. Što onaj u mašini, što na ruke. Taj mi je jedini slobodan dan u nedelji kad se tome posvetim. A tako su još i moje babe radile, ako ćemo pravo. I kad sve završim, kud sa čipkanim korsetima, kombinezonima, tanga gaćicama?! Ne zaboravite, radnja se dešava početkom 21-og veka, dok je gazdarica bila još mlada i zategnuta k'o praćka, što bi rekli. Danas sličnih problema ima sve manje, jer one bele, pamučne, do pupka, ne izazivaju nikakvu polemiku među komšijama i sasvim su prikladne za sušenje u javnosti. Čak i kada se pojavljuju u drugim, izazovnijim bojama.


Tako je taj dan bilo. 

Jes' on bio zgodan, i fakat sam ja znala da imam zakazano, i da će se tu sigurno popiti i kafa, da 'l pre ili posle štimovanja, sve zavisi... Ali, nekud sam sa vešom morala, a, uostalom, kako sam ja mogla znati da će on baš ulaziti u kupatilo? No, radi sa alatom, trebalo je znati da će ruke prati, verovatno pre kafe, a posle štimovanja...
E, jebi ga! Ne mogu ja vazda o svima i svemu misliti i celom svetu ugoditi?! A i briga me šta će štimer misliti! Imam briga preko glave, od podstanarske kirije do puknute čivije na dirki E, baš na oktavi koja se najviše koristi zbog koje pomenuti i dolazi, a znam da za novu treba 50 evra, dete svira, u muzičku ide... O čipkanim gaćama mi nije!
Jesam, kad je on već uveliko završio sa klavirom, popio kafu, proćaskao sa mnom i otišao, ušla u kupatilo i ugledavši taj sporni veš, šeretski se nasmejala pomislivši:

- E, baš nek' si ga video, ko te jebe!

Jer, znate, on je bio od one vrste što trče bezglavo za suknjom, ali kad je ozbiljna gazdarica u pitanju, odmaknu se, zauzmu obrambeni gard, pritom vas bezočno i kurvanjski zavodeći svakim svojim gestom, rečju il' pokretom. Inače, pizda u horoskopu, oženjen, 3 švalerke.
Istina je, što jes'-jes, odlično je štimovao, nije skupo naplaćivao, dolazio tačno na vreme, čak i za vanredne intervencije, al' distancu nikad nije prelazio, oprezan kao sa onim nežnim žicama, što ih je netom pre milovao. Neuhvatljiv, mamu mu jebem! 

- Ha, usr'o si se! Ovu čiviju ne mo'š tako lako naštimati i dovesti je na pravi ton!

Zato sam baš volela što je taj veš zatekao, i imao priliku da malo razmisli o prilici koju propušta, Možda je ta njegova, kasnije izgovorena tvrdnja bila i istinita. Možda sam, zaista, bila nevaljala...

Naravno, kao i sve njemu slične, brzo sam ga zaboravila. Klavir je zamenjen novim 'Hammond'-om, reke su tekle, vetrovi su duvali, godine prolazile.

Prljavi je uvek sakriven, al' nedoumica gde skriti svoj čist, mokar i mirisav veš, ostade. 




photo credit: private















28.03.2019.

Shtuka



Napravite od dva krompirska, ona crvena džaka, mrežu za hvatanje ribe. Inače su odlični za ribanje tepiha, ali sve stvari na kampovanju, dobijaju sasvim nove upotrebne vrednosti. Ako ste, naravno, dovoljno ludi da im razne namene isprobate.