18.12.2016.

Ljubavna


Kako da te u stih pretočim,
ne ogolivši te pred drugima?
Kako da te sakrijem od radoznalih pogleda i
urokljivih radovanja?
Uvek hrabra, prvi put se bojim
istinu izneti na videlo dana.

Žmurim.
Ako otvorim oči, možda nestaneš...
Gluva za sve.
Samo glas tvoj, što šapuće sve već one davno premaštane reči,
čujem.
Potpuno zanemela.
Samo bih tebi, u kratkim letnjim noćima,
da ispričam sve priče.

Jer, čeznula sam te godinama.
Prebirala te u pasuljima i bundevinom semenu.
Tražila te pod mojim haljinama, tužno obešenim
na ofingerima.
Denula te po svim vezenim jastučićima i oheklanim čipkama.
Opipavala te u svakom svom damaru.

Možda smrt je to, a ne ljubav?!

Taj nepomućeni mir i spokoj,
Ta nepregledna tišina i lahor što te miluje.
Pregršt ove ćutljive sreće i lakonoge šetnje.
Vazda zelenih listova, i crvenih latica...

Pa ovako umrli, novi život načinjemo.