„Znaš
li ti, kevo, onu priču o Bukovskom?“, pita me preksinoć.
Ja sam u
sudoperi. Ribam onaj moj omiljeni pleh, sa rupama, koga je najteže u prvobitno,
čisto, stanje vratiti.
Okrećem se
prema njemu. Mokrom nadlanicom sklanjam kosu sa lica. Ne stižem ni da odgovorim.
