Saga o gurmanima

Slatko od smokava

Mene kuvanje, pravo da vam kažem, nikada nije nešto posebno zanimalo...

Bila sam vam od one, teško hranjive dece, što malo-malo nešto ne vole da jedu!

Ali, ne od one metiljave, što ih i danas viđam - One što za stolovima prevrću očima i krajnje ružno i nevaspitano, pred gomilom hrane, prave izobličene grimase i prezrivo, otegnuto, govore: „Fuj“?!

E, od toga mi ništa gore nije!

Gola kuvarica

E, meni stvarno malo fali, da mi jezik proradi!! Bolje bi mi bilo da se po ovom netu prestanem muvati!  Kako na koji post, komentar il’ objavu, bilo gde, naletim, tako mene jezik zasvrbi i odmah bi mogla nešto lanuti! Tj. objaviti! Pa, ne mogu svaki dan postove, na blogu,  pisati?! I pod drvetom visiti?!

Jes’ da nema ništa lepše, pogotovo po ovoj omorini, nego u ’ladu debelom leškariti! Kako ja volim da kažem, slamku grickati...

Legneš, busen pod glavu staviš... Šešir preko čela namakneš, bos se izuješ.

Štrudla sa makom i 50 eura

11.01.2014 god. u 12.29

19.

Možda od ovog blesavog  broja koji je na redu jutros, ispadne nešto sasvim prijatno i udobno, bez obzira što je kršteno tim rogobatnim i nikakvim brojem. Opet jedan od onih što ničemu ne služi, osim da se radujete tom broju godina, jer su lepe i glupe!

Imam hiljadu stvari u glavi koje bih da vam kažem, pa se već bojim da će biti svega u mojim rečenicama, svakakvih znakova, reči i mog, starog, dobrog gubljenja fokusa i 

vijuganja po tekstu!