Penzioneri na vlasti

Da li je moguće da su u ovoj zemlji svi poludeli?!

Ne slušam radio, ne gledam te-ve... Ali, od informacija se ne može pobeći?! Pogotovo loših?! Te vas uvek stignu i nadju.

Čujem smanjiće se plate u javnom sektoru, a moguće i penzije?! Da li će svima razrezati isti procenat „jebanja majke“, ili će nas podeliti po nekim „razredima“, još ne se ne zna. Ali, biće bolno i radikalno! To se zna i to je jedino sigurno! U ovoj zemlji ti je pored smrti i poreza, zagarantovano mučenje u raznoraznim oblicima?! Finansijsko, intelektualno, emotivno...

Ne da se nama da mirno i ko sav svet, živimo!

Radim u Fondu za penzijsko mnogo godina, imam malo soli u glavi, a nešto malo znam i matematiku!

Dovoljno da mirne duše, bez imalo sramote, nešto Vlast priupitam?!

„Da li ste vi bre pismeni?! Što malo bolje ne razmislite o rešenju problema, bar kada su penzije i reforma penzijskog u pitanju?!“

Jer o tome se mnogo, vidim, priča i govori. Penzije su ogroman budžetski izdatak i rešenje problema sa njima bi uveliko rasteretilo ovu jadnu Državu.

Ovi od gore prete smanjenjem penzija, ali ni penzioneri se ne daju lako!?

Počelo da se pominje njihovo ulaganje u fondove?!

Dugogodišnje plaćanje doprinosa za PIO, koji je njima predstavljao garant za sigurno i bezbedno uživanje u penzionerskim danima?! Ne daju oni sada da njima to niko pravo dira i njihovu „žrtvu“ obezvredjuje?! Oni su u Fond ulagali, i sada je ovaj njima dužan do kraja veka... Kada bolje razmislim ko je ulagao? Oduvek doprinos za PIO plaćaju poslodavci. Kada bi današnje penzionere pitali koja je stopa doprinosa  bila u njihovo vreme, garantujem da ne bi znali?!

I sada moja generacija treba da najebe?! Sada mi, zarad njihovih lepih i mirnih, penzionerskih dana, treba svi sa ove stolice, koju dugo godina gulimo, pravo na groblje da odemo?!

Pa i mi isti taj doprinos za PIO, isto kao oni nekada, pošteno plaćamo! Što baš na nama moraju sva kola da se slome?! Što baš na nama koji smo doživeli i gradjanski rat, i inflaciju, i bombardovanje, i Slobu?! Pa, preko svega smo vam prešli, sve smo vam oćutali...

Vama lepo. Rodili ste se tridesetih prošlog veka. Ili tu negde... Pamtite nešto malo Drugog rata i bede koja je išla za njim.

Posle toga ste samo išli napred. Cvetali ste i napredovali! Pravili kuće, vikednice... Letovali, zimovali...

Imali kredite sa 4% godišnje kamate! Bolelo vas uvo! Crveni pasoš, sednete u „Fiću“ i zapalite na kafu u Rim ili Pariz! Živeli kao bogovi! Svaki vikend u Trstu!

Raduckali ste lepo svojih tridesetak godina!  Još mladi svojim unučićima,  otišli u penziju po starim propisima – penzijski osnov iz 10 „najboljih“ godina!?

Znači samo deset godina kada ste najveće i najbolje plate imali, služe vam za obračun peznije!  Samo ti doprinosi vam se „boduju“!? Vaši najveći ulozi!

Znam neke ljude koji su radili 30 godina u jakim firmama kakve su bile „Agrovojvodina“, neke dobre stare osiguravajuće kuće ili „Naftagas“...Ceo vek sa srednjom školom (SSS). Danas imaju penzije od preko 60 hiljada dinara!! 

Mnogo bre za Srbiju?!

Znam lika koji je radio 28 godina (tačno toliko ja imam radnog staža), otišao opravdano (?) u invalidsku, u njoj je već više od 30 godina... Penzija mu je sada 49 hiljadarki. Mnogo više nego moja plata?!

*Naše penzijsko osiguranje funkcioniše po principu PAYG (pay-as-you-go), koji podrazumeva finansiranje penzijskih primanja iz tekućeg doprinosa koji plaćaju zaposleni i poslodavci.*

Znači ja od moje bedne plate, izdržavam njegovu lepu penziju koju je on stek’o u deset svojih najboljih godina života!

A što ne bi ovi pametnjakovići iz vlasti, presavili tabak pa malo računali?!

Ajmo mi da se, dobri naši penzosi, malo preračunamo?! Ajde da vaše plaćene doprinose, ubacimo u sistem po kome se penzije računaju od 2003-e?! Da vas stare,  „proteramo“ kroz nove, famozne koeficijente, koji vaše uplate svode na neke proste decimalne veličine?!

Ajde da vas preračunamo koliko danas, u ovoj izmučenoj Srbiji, zaista vredite?! Ajde da svedemo sve sadašnje i buduće penzionere na iste aršine i meru!

Red bi bio da i mi što u demokratiji živimo, malo koristi od tog vašeg komunizma u kome ste stekli „penzijski osnov“, osetimo!

A da mi vama, malo naše „demokratije“ i 21-og veka,  na ledja navalimo!

Ali, ne brinite se! Ovo moje pisanije je samo pusta priča. Trabunjanje izlapele državne službenice, koja se negde nešto zabrojala! Baš ona zna?!

Oni koji se u ovoj zemlji nešto pitaju i koji nam svakodnevno kroje sudbu i rade o glavama našim i naše dece, o svemu ovome, očito, pojma nemaju! Ako bilo ko o u trenutnoj Vladi zna bilo šta o obračunu penzija i promenama istog, koliko se sećam od 01.03.2003-e, neka mi se javi!

Pokloniću mu sve pekmeze, džemove, slatka i želee složene u mom špajzu! Spremljene za još jednu dugu, mučnu, demokratsku zimu!

Da sednemo nas dvoje da se ispričamo...

A još ako zna i matematiku pa mu vrlo brzo postane jasno da li smo u dobitku i o kojim procentima smanjenja zahvatanja iz Budžeta, divanimo?!

I kupus ću da mu ukiselim! Sarme zavijem!

Samo da jednom nekog pametnog i mudrog, sa obrazom i čašću, u toj mojoj vlasti, vidim?!

Jer treba dobar obraz imati da bi tako nešto smeo da uradiš! Moraš biti slobodan i apsolutno bez putera na glavi, da bi takav rez napravio?!

„Preračunavamo sve penzionere pre 2003-e na novi iznos penzije, po današnjem načinu  obračuna!! Pa kol’ko ispadne?! A možda uz to malo pretresemo i stare invalidske?! Ako u njoj uživa tako dugo godina, onda ju je kanda zdrav dobio?!“

Treba zaista čestit biti, da tako nešto izjaviš javno, a pogotovo da to u delo sprovedeš?!

Na žalost, mi tak’e nemamo!

Moramo da priznamo sebi već jednom, da živimo u korumpiranoj i truloj zemlji u kojoj su sve figure na vlasti, nevažno kojoj stranci pripadaju, uprljanog obraza i nečiste savesti! U tom zmijskom leglu, čestit i valjan čovek nema šta da traži?! Niti on tu može da opstane...

Možda je nekada i bilo nekoga ko je u politiku, od ’80-ih na ovamo,  iz patriotizma i ljubavi prema svome narodu, ušao i njome se zaputio?

Danas je ili mrtav, ili uvučen duboko u to klupko interesne korupcije... 

Kada jednom u to zagazite , nema više napolje?! Vazda nekome neke usluge i ustupke dugujete?! I svaki dan svoj obraz, malo po malo, prodajete!

Možda se ujutro probudite sa grižom savesti, možda slično kao ja, obična domaćica, o poštenju pomislite... Ali čim jutro krene, opet ste u zmijarniku iz koga nema napolje!

Nemamo mi takvog koji to ume i može?!

Umesto da taj penzijski sistem, zaista protresu i „reformišu“ u pravom smislu te reči, ne!?

Oni samo znaju da odrežu u procentima – svima isto!

I onome što je ceo vek u direktorskoj fotelji uživao pa se sada muči sa 100 ’iljada! I onima što su, ništa ne sluteći, radili u fabrikama koje su im i dan-danas dužne godine staža i zarade, jer su u medjuvremenu propale, opljačkane i rasprodate, pa su jedva nagurali na dvadesetak soma crkavice!

Što je najcrnje nije to ni „isto“?!

Jer onaj prvi taj procenat neće ni osetiti, a drugome je njegov veliki kao neboder?!

Pa da li ste vi normalni?! Jeb’o vas onaj ko vas je na procente naučio! Pa, je l’ ne umete nešto kvalitetnije da smislite?!

*„Izuzetne“ penzije ne bih ni da pominjem! To su one što dobijaju samo zaslužni gradjani ove zemlje! Narodni heroji, politički inovatori, kojih na ovim prostorima ima svako malo i mnogi drugi pametnjakovići bliski vlasti, koja im time odaje priznanje i nagradjuje ih! Časti ih preko naše grbače!

Nadam se iskreno da ponekad ta sreća ubode i nekog dobrog glumca ili sportistu! Nekoga ko je zaista nešto uradio za svoju zemlju! Neku žrtvu podneo!*

Pekmez koji nudim za opkladu!

E, stvarno sam se iznervirala oko ovoga! Čak mi je i džem zbog penzionera zagoreo! "Zapišem se" pa zaboravim da ga promešam!

Ja, inače, ne volim penzionere. Svako ko je pažljivo čitao moje priče, mora da se seća u kojim kontekstima sam ih uvek pominjala.

Uvek kao sebične i samožive.

Sećam ih se kako su devedesetih sedeli ispred televizora, u toplim domovima,  navijali za Slobu i huškali na rat u koji su slali svoje sopstvene unuke! Da ginu umesto njih.

Jednome sam rekla:

„Što bre ti pušku ne uzmeš i kreneš na Vukovar, nego studente, na silu, u rat šalju?! Pa ti si se bar naživeo i nauživao, nije ni velika šteta da pogineš!“

Uvek njima više treba mleko nego mome detetu od 7 godina! Uvek su oni prvi na vratima skloništa te davne ’99-e!

Zašto starost postaje sebična?! Zašto je njihov život na svom završetku, vredniji od života koji tek počinje?!

Da li toliko vole život da ne mogu da ga se odreknu ili je to samo strah od smrti?!

Kako god... Penzosi su zajebana sorta, sa njima nije lako?!

Ne zaboravite jedno...

Već godinama unazad oni su na vlasti! Oni su ti koji biraju ko će nam kapu krojiti! Oni su većinsko biračko telo u ovoj zemlji, jer oni zaokružuju umesto svih onih mladih što još nemaju pravo glasa!

Mladih koji bi hteli nešto lepše, pametnije, bolje...

Što se mene tiče, za sve ovo sranje oni su najodgovorniji!  

A svi mi ostali o njima treba da brinemo, sretni i presretni što ih imamo! Da budemo pažljivi i obzirni. Da ih slučajno ne uvredimo?!

Mladjim kolegama govorim: "Mi smo ovde zbog penzionera, a ne oni zbog nas!" 

Pustim ih preko reda na kasi, i uvek im ustajem u gradskom autobusu.

A oni meni, svojim izborima, rade o glavi?! Da li je to pošteno?

Moja je pokojna majka često govorila:

„E, lepo me ponekad, bude sramota što sam penzioner!“

 photo credit:

 http://www.juznasrbija.info/

 http://www.kurir-info.rs/