Zombi

"Facebook"

13.12.2013. god. u   8.15

Dobro jutro,

Hladno je napolju sa tendencijom doaljeg pada temperature i koeficijenta našeg intelekta, kojim se sigurno pretvaramo u Zombije!!

To je reč koje već danima pokušavam da se setim a nikako da mi "naiđe" na jezik. Jer upravo u Zombije su se pretvorili ljudi koje svakodnevno srećem, ljudi koji ne dolaze na "sastanke", ni moje al' ni novog Predsednika...

Jezivo i potresno...

Školovani i obrazovani ljudi, uljuljkani u svoje male, tople "foteljice", sa sigurnim platama svakog 5-og, za koje je najveći bunt protiv sistema to što se drznu ponekad da nazovu Šefa finansijske operative i pitaju: "Da l' je sutra plata?"

Ili ih u prolazu, po hodnicima, uhvatim kako izgovaraju reči: "Nema smisla,...  Bezobrazluk... Pušimo na ulici, brukamo se.." I slične subverzivne rečce!

Gledam ih pažljivo kako tumaraju u mraku, izmanipulisani, nesvesni toga a nekada su bili super studenti, učili matematiku, mikroekonomiju, Cobol, Fortran, Rimsko pravo...

Nekada su držali "isplatu" u malom prstu, mislili brzo kao ja, sporazumevali se pogledima tražeći nova i bolja rešenja za problem "Umanjenja zdravstvenog doprinosa", osmehivali se na hodniku kada se sretnemo, pravili u timu sa mnom isplatu penzija svih Fondova za celu Vojvodinu, "na dugme"!!

Znači stisneš dugme i sve penzije i obustave odu bez greške jer ih je moj IT napravio bez greške, jer su ih likvidature ubacile bez greške...

I dalje znaju mnogo toga, ali su sve više Zombiji...

Gledam ih kako se vrte u čarobnom krugu "Mačke koja hvata svoj rep!", nesvesni da ga nikada uhvatiti neće, ubijajući u sebi sve lepe reči našeg jezika: Sloboda, Hrabrost, Dostojanstvo, Pamet, Ponos...

Moram da priznam da neću moći još dugo da ih gledam, ne mogu...

Nemam više snage da se borim sa vetrenjačama, ne želim više da doživljavam da me omalovažavaju ljudi koji mnogo manje znaju od mene ali im je prilika ili Partija, omogućila da mi budu nadređeni...

Nemam više ni jednog jedinog živca da slušam moje kolege kako i na koji način "rešavaju" bilo koji problem, pomenutim Mačkinim načinom a ja hoću da puknem jer moram da ćutim, da se ne mešam, da ne pametujem...

Da ih puštam da pošteno i odgovorno zarade pomenutu platu...

Meso me boli od toga!

Inače, sve ovo što se dešavalo u poslednje tri nedelje (Bože, kao da traje tri godine!?), donelo je mnogo toga dobrog...

Mnogim kolegama ne moram više da se javim kada ih sretnem jer su me "obrisali" sa svih lista i tako mene sprečili da budem licemer. To nisam niti želim biti.

Lepo k'o ljudi okrenemo glavu kada se sretnemo i super svima!

Sve moje pisanije na Fejsu, za koje je moja koleginica Marija sinoć, vrlo ozbiljno rekla da može da izađe u NIN-u a ne Mikijevom Zabavniku i koje sam shvatila kao isto tako ozbiljnu pohvalu, meni je otvorilo neke nove poglede na ljude i svet oko mene!

Probajte nekada da u kupatilu dok se tuširate, da glasno izgovarate neke buntovne reči.

Videćete koliko ćete se bolje osećati i imati više samopouzdanja!

Podrška koju sam dobila za sve ovo od ljudi koje poštujem i do čijeg mišljenja mi je stalo, ponovno otkrivanje ljudi iz mog života koje sam zaboravila a sada ih ponovo saznala...

Mnogo bolje, jasnije i zrelije nego ikada pre!!

Petak, 13-ti...

Upravo je Jorgovanka javila da je dinar stabilan, dobro potkovan zlatom u sefu Narodne banke, da je inflacija pod kontrolom...

Eto, šta ćete više za jedno lepo zimsko jutro...

Guvernerka i ja, ku'š bolju kombinaciju!? A i frizure su nam slične...

Mame mi mile, osećam se ponekad kao Carrie Bradshaw iz Sex i Grada!! 

Moja topla sobica, puna garderoba cipela, haljina, kaputa, tašni...

 *Sve o tome zna Miljana jer redovno prebrojava moje cipele*

Ja kuckam na laptopu, planirajući da izdam jednog dana knjigu pod nazivom "Sex and Pio", sve oko mene čisto, mirišljavo, knjige, slike...

Samo cigareta u pepeljari sa jedne i kafa sa mlekom sa druge strane tastature...

Tek sada "dobacujem" kako je njoj bilo lepo i prijatno kuckati sve te lude teorije o muškarcima i cipelama, sa koliko ljubavi i požrtvovanosti je to radila radujući se unapred očima koje će to jednom, negde, nekada... Čitati.

Onda ću se slikati u Armanijevom sakou na visokim štiklama, sa laptopom u ruci, zagrljenim...

U šorcu...

*Veza sa jednom sramnom Peđinom objavom u kojoj ja u šorcu igram i pevam na sastanku sindikata, sa mezetom na stolu...  

Kvarna aluzija na Lepu Brenu sa Šojićem!*

E sada, tu ima jedna caka...

Ko će me fotkati jer mrtva trka je u pitanju?!

Imam dva drugara koji su vrsni fotografi i ne znam koga uzeti za tu fotku koja treba da krasi  korice knjige koja se sigurno neće zvati "Sex i Pio"?!

Aleksandar, Aleksa je majstor za enterijere, exterijere, simbole...

I Laza koji je napravio najbolju fotku mene ikada, planirajući na plakat Hotela na Provali da me, mladu, zategnutu i  lepu u kupaćem kostimu, namontira!!

Majstor za portret i photo shop! 

Mislim da ću za to morati da organizujem glasanje! Vi pogledate njihove profile, dela i nedela, pa onda glasamo...