13.03.2015.

Svi bi ljubavnu!






Kaže on meni, neki dan, u priču da ga stavim.

Kaže, neka bude ljubavna... O njemu, što dve žene u isto vreme voli! 
Setna, dramatična, još nepoznatog svršetka. Ali puna engleskih ljubavnih stihova, skrivenih pogleda, ukradenih, u hodniku firme, poljubaca, leptirića u stomaku i šarenih laža! Krcata prevara i obmana!

Još kaže, sve će mi činjenice on reći i dati, moje je samo u priču o trouglu da je pretvorim, u ljubav da je pretočim... Da objasnim da on nije grešan, da su samo različite ljubavi podelile njegovo srce i njegov um. Da ništa ne planira i da ga je briga šta će biti sutra, on živi za taj tren!

„Boleće nekoga... Mora neko gubiti.“, tiho ga savetujem. On me ne sluša.

Gledam ga preko šoljice sa kafom, a oči mu blistaju onim poznatim sjajem koji sam nekada u ogledalu, jutrom, sretala. Sav je usplahiren! Toliko je zaljubljen da bi hteo u priči da bude zapisan?! Onda vam je jasno koliko je sati!

„Rado bih ti učinila, ali bojim se da o tome više ništa ne znam!“, bespomoćno sležem ramenima i sipam mu drugu rakijicu, ne bih li mu misli sa nenapisane priče, svrnula!





Otvorio se i novi blog, privlačnog i umirujuće-primamljivog imena "Divanhana", na kome možete do mile volje o ljubavima raznim pripovedati... Čak su me nudili da ja nešto o tome nakuckam. Ima li lepšeg mesta za priče te vrste, od divana?! Uz kaficu o ljubavi ćaskati!

Je l' se to ljubav opet vratila u modu? Il' mi se čini? 

Mojsilovićeva je objavila i konkurs za kratku priču. Naravno, ljubavnu! I nagrada je primamljiva, vredelo bi se za nju pomučiti. Sesti, skupiti sve činjenice koje o toj materiji znate, ugrejati stolicu i iz sebe iznedriti neku takvu priču - O ljubavi!

Znate i sami da je ta reč moj favorit. Važna koliko i vazduh, bitna koliko sama suština! Ceo svoj ženski život o njoj mislim i njome se bavim – Čitam je, pišem, živim, dišem je, izučavam i proučavam...

Čim sam iz detinjeg u taj odrasli život zakoračila, odmah sam znala da će me moja sopstvena, preko majke nasleđena, smrtno opasna misao, da "život bez ljubavi nema nikakvog smisla", jako skupo koštati! Ali, čvrsto sam je se držala!

Šta sve nisam radila da bih smisao imala?!

Kockice bacala, srce kao ulog trošila, uporedne horoskope čitala, tuđe sa svojim rečima ukrštala, sveće palila, svim mogućim Bogovima se molila, rebuse prećutanih misli rešavala, pa od dobijenih, možda netačnih, ni sa čim potvrđenih skorova, sličice slagala i montirala:

Glumite supruge, mame, sestre, koleginice, umiljate švalerke i razuzdane prostitutke; Pokorno služite, (s)trpljivo trpite, ručkove kuvate, sinove rađate... Slušate, ugađate, ne izdajete, podržavate, dočekujete, ispraćate, razne nedoumice im rešavate...

U uvo se pretvarate i na tumbe se preturate!

Sve, samo da bi ljubav živom i zdravom održali!

Da bi se njome hranili, kuću njome spremali, sve krize, ratove i nestašice njome krpili, od bolesti se čuvali i lečili... Da bi ovaj turobni i sumorni život svakodnevni, u vesele boje bojili!

Toliko ste se, svojski, trudili!

A zatekne vas dan, današnjem nalik, kad ni jednu ljubavnu više, niti umete niti možete da date! 

Kanda ste presušili?!


photo credit: www.rtv.rs