Drugih žena muževi

30.01.2014 god. u 19.35

30.

Biće ovo gadna priča...

Dve tridesetice u sebi ima! Dva puta, gledam gore ove nemiljene mi cifre i brojeve!?

Kud baš na današnji dan da je rešim, da je napokon, danima gušenu, iz sebe gorku čemerno izbacim!!

Odlažem je već danima...

Odlažem trideseticu, jer ne želim da iz sebe ružne reči dam, a znam da će me oblik i sastav arapski njen, već na tanku ivicu žive mi istine, dovesti!!

Trojka i nula!?

Hu, obe ih ne volim! Nulu već godinama živim! Prazan, beo prostor ravan snegu netaknutom u našoj miloj, al’ jebenoj, ravnici , onda januarom, kada njive zimski san spavaju!! Krugom oivičen! Niti vi iz njega napolje, niti ko unutra ući može?!

Sedite u toj belini, vi sa njom zajedno isto netaknuti, kao večito pod ledom i snegom zamrznuti!! Jer, nula ste! Nema vas, ničim se ne brojite, ne sabirate niti oduzimate...  Sa svima se samo potirete!!

Ko će se sa vama, lud, množiti kada samo u istom tom belom krugu, ovaj put duplom, možete oboje završiti? Niti savršenstvo korenovanja ikada doseći možete?!

Onda taj krug iz koga nigde ne možete, samo u svoj deo neprelaznog zida pretvorite jer shvatite da niko u vaš, ni ne želi nit’ hoće da uđe?!

Ma, nijednom, uprkos mudima koja ih krase, na pamet ne pada da se u to sranje sa nulom upušta!

Svi bi oni samo malo, tu sa druge strane, tog sada samo vašeg zida da vam po utrobi kopkaju i po srcu rovare?! Ni ruku celu kroz rupe na zidu, čak ne gurajući!? Nego vas samo, kroz osutu od cigle nepravilnu rupicu, kažiprstom bockaju. Nekada više dohvate, nekada i manje, na sreću!

Bar da hoće šakom celom da vas dohvate, pa vas muški preko krila svog prevale i nateraju da mu robinja budete dok pred njime klečite.  Ni to ne smeju!! Uh, kakve kukavice!?

Sramotno je znam, da se ovako pred vama param i umesto ispovesti pred Krstom, vama jadam i dušu otvaram!?

Jebi ga, tako vas zalomilo!! Niko nije mog’o znati kada smo tek slamke nalazili, ne sluteći da ćemo ih zajedno, uživajući često grickati, da će sve ovo moje pisanje na ovu napast izaći?

Nit je mene ko ter’o da pišem, nit’ vas da sve to čitate?! I sada kada je sve stiglo gde je, poštujemo se.

Zato ja potpuno iskrena biti moram, sve svoje grehe ako ih imam, pred vas prostrti i pred vaš sud, sud mojih prvih čitalaca, staviti! Nikada vas lagala nisam, samo sam nešto o sebi prećutkivala! Nikada iz sebe pred vas tu ljutu aždaju što vatru sa jezika bljuje, pustila, ni na kratkom lancu, nisam!! Ne volim je, u sebi je gušim, jezike plamenova hladnom vodom gasim...  Samo da ni pred mene i ni pred kog drugog, na vazduh koji joj za plamen treba, ni na tren, ne izađe.

Uzdam ja nju vešto, zajašem je ljubavlju u sebi, svim lepim u čemu svaki dan živim, svime što dajem uvek i nesebično... A nekada za to i neki lep poklon dobijem! Sve to lepo joj na vrat natovarim i tako je u mračnoj i vlažnoj rupi moje duše, zatvorenu i svladanu, držim!!

I sa Fejsa danima bežim, sklanjam se od vas, od sveta... Pa vam se javljam sa ostatka neta! Samo da ovu trojku i jebenu nulu, ne sretnem!

Znam da će ta kombinacija zver izujedanu pustiti iz mene i njenu svu žuč u neke, možda teške, ružne i bolne reči, izliti?! I tako se nekome, ne daj Bože, zameriti?!

Kud baš danas da je trideseti dan u mesecu?!  Eto, kako se to sve, mimo volje moje, podesi i namesti. Datum koji ne volim, jer uvek kada ga vidim, na još jedan mesec bez ljubavi, pomislim!  I na zbir ga dodam!!

„Evo, i januar prođe!? A bila si sigurna i uverena da će nešto novo doneti?!“

Ništa, samo ga prevrnem i na predhodnu sumu, namaknem!!

"Ajde, sad će drugi! Nade uvek ima!!"

Suma moja raste svakog zadnjeg dana u mesecu, a ja se i dalje samo u nuli okrećem i vrtim!? Samo od sume tuge zid moj sve deblji i neprobojniji postaje!! Još malo, pa se ni iglom kroz njega proći neće!? Stvarno se sve mimo moje volje dešava. Jer neću ja taj zid da debljam, niti da ga štitim!!

Neću ja nikakvim sumama da ga ojačavam. Ma, ja samo hoću da ga srušim! Da ga porušenog pregazim i u carstvo brojeva se pustim! Ja zid ni neću, a on tuđom voljom sve jači i moćniji?!

A mislila sam, naivna da ja svojim životom upravljam i vladam!?

Zamislite sada, da ja njega, kao bajagi, srušim? Eto mene, ponovo mlade i slobodne, nisam više nula no ponosna i puna života, neka množiva i sabirljiva cifra!?  Skitam ja tako, razuzdana kao kada sam prvi put bicikl vozila...

Radoznalo zavirujem okolo, tražim po ćoškovima beskonačnim... Ima li tu nešto za mene, za moje oči ili moje srce?! Ni pomisliti na tren nemojte da bih na dvojku naletela! Na prelepu labudicu koja sva samo ljubav je?! Ne, ne... Neće taj mene!! Trojka mene vreba i, taličnu me, čeka!

Svugde je oko mene ima, vrludam po sokacima ne bih li joj utekla!! Ne! Kao avet za mnom se vuče!

Šesnaesta je godina kako sam udovica.  Mnogo je i kada na prste ruke brojite, malo vam vaše ruke pa vam i nečije druge trebaju!? A zamislite kako je mnogo živeti ih?!

Svaka po 365 dana, u proseku ima, a prosečiti ih taman i možemo, čim im je broj, slutim samo, sa četvorkama deljiv! Prestupne tako svedemo na normalne!

Kažem ja vama, mene će živu i zdravu samo matematika održati.

Sve dok tuge svoje tako prebrojavam i delim srce mi je još živo, čak i krv bi u obraze moglo, od uzbuđenja nekog, naterati!! Ne daj mi Bože da sve te dane srcem brojim?! U prah bi se dosad, muškom nogom izgaženi, pretvorilo i sa zemljom crnom spojilo! Jer, ove trojke su ga nemilice svih nultih godina parčale, na komade koje samo matematika skrpiti ponovo u celo može, kidale i okolo, poput đubreta razbacivale!?

Da, tri trojke. Kanda ću Hesea i Demijana sa svim onim šesticama uvezanim, samo crnom magijom i okultinim proglasiti, kao paganstvo ocrniti i u novo Đavolje kolo od tri broja, te tri trojke, kao zle i loše, poverovati!!

Danas mi neko reče da sam i tim stvarima sklona! Veštičarenju bliska?! Mislim da je to čak i bilo ono što je moju odluku o susretu sa pričom trideset, na svet donelo. Kurvom i alkoholičarkom su me već više puta krstili, previše slobodoumnom, anarho-liberalom, autonomašem, netolerantnom i oholom me zvali... Ali vešticom?! To još igrala nisam?! A što je najgore, o tim stvarima pojma, koliko o rišelje vezu, nemam! Kud ja, koja ceo život samo o ljubavi tupim, samo o njoj mislim i za nju živim mogu na bilo šta, pagansko da mislim?! A i u pričama sam o svim tim nekim, nadnaravnim iskustvima sve ispričala...  Jedino ako ne mislite da je „crna magija“ ono kada ja noću njegovo ime u slogove razdvajam, pa preko jezika polu-glasno, više šapatom, valjam?!

Elem, sagovornik moj na temu magije, priče ove nije čit’o, tako da me možda i ne poznaje dobro.

Mislim... Kada vidite moju frizuru, raščupanu od ledenog vetra ili čujete moj umilni, duboki glas?!

Pogledate me kako sedim, prekrštene noge ispod kojih čipka od čarapa tek malo proviruje...

Samo kada se u levo nagnem... Sama kafu pijem, novine prevrćem, cigaretu držim ponosno kao da samo ja na celom svetu smem i umem da je pušim!! Sramotno je i Bogohulno, ali iskreno, ja se kao Boginja osećam. I naravo da svakom muškarcu na vešticu ličim?!

Jer Boginju u životu niti je video, nit’ doživeo, pa mu samo na vešticu koju zna još iz bajke, mogu ja takva, puna sebe, ličiti?!

Volim Ga da bi mu zadnje krvi svoje dala, ali ne sluti On kako i koliko tek sebe volim?!

Sve pristojne udate gospođe koje izuzetno poštujem, neka mi oproste, ali sestre drage, muževi su vam katastrofa?! Šta ste ih sve te godine učile, na koju stranu ste ih nesretne i smušene gurale i na pogrešne staze navodile? Kako ste ih to negovale, stilu života i uživanja učile?! Ni o čemu pojma nemaju!? Kako ste od njih, ratničkih, Solunskih predaka takve kukavice i pičkice načinile, kojim mlekom ste ih zadojile?!

Možete vi da mislite šta god hoćete, ali istina je da Žena od muškarca Čoveka pravi!?

Jeste ona od njegove kosti načinjena i time njemu obeležena i namenjena!! Zato je Bog samo jednu Ženu stvorio i napravio, a muškarcu i Čoveku dva lika dao! Žena se ženom rađa, tako i umire, a muško se kao muško rodi, ali pitanje je da li ikada Čovekom postane?! Tako nam Bog imenom podari moć da svojom voljom i trudom od muškarca svog Čoveka pravimo, brusimo ga fino i oblikujemo!!  Učimo ga kada se košulja a kada rolka nosi, kako se kravata ili mašna vezuje, frizeru ga vodimo ako treba, nokte mu turpijamo, našom skupom kremom za lice, njegovo lice mažemo!!

Strpljivo, koliko god treba, sve dok ne nauči, ženskoj anatomiji, vođenju ljubavi, pravim dodirima i "g" tačkama, za njegove greške vremena imamo.

Sve dok savršenog jahača od njega ne isklešemo...

Malo ste se vi zaboravile?

Prvo, niko se naučen rodio nije!? Od mame to nisu naučiti mogli... Očevi su im, isto tako, sa seksom loše stajali... Porno filmovi, muški razgovori?!

"Ma, i''te molim vas?!"

Ti filmovi, osim što su napaljivi, pametnom ničemu nikoga, koliko znam, nisu naučili!?

Šta oni sami međ’ sobom o ženama mogu znati?! I ko na kraju, osim nas samih Žena preostaje?!

Samo od nas nešto pametno, na tu vekovno zanimljivu, seksa temu, naučiti mogu?!

Što ih, bre, iz Braka napolje puštate u takvome jadnom i zapuštenom stanju!? Ako smatrate da vam kao takvi dovoljno vrede, vezane ih uz svoje skute držite i nigde na čist vazduh ni trena ne puštajte!! Ako treba, u nule ih pretvorite i ogradite! I onda se svega što vam sada pričam, na kraju setite?!

Pa se onda za njega, kao nešto borite?! I još vas usere, pa ga u boljem stanju nego što ste ga napolje pustili, nazad dobijete! Skockanog i sa stilom, u mašnu zapakovanog, sebi vratite?!

Da se nešto razumemo: Moja priča se na sve žene i muškarce odnosi! Na sve koje viđam, srećem... I ponešto o njihovim životima znam!?

Moje trojke, pitate se? Pa... Ima ih ponegde... Po koji detalj u gornjim rečima?!

Corta Maltesea sam u solidnom stanju, još uvek prvo mesto na lestvici drži, zatekla!! Dobra petica!

Doterala ga malo samo... O muzici, filmovima i Starom Rimu sa njime vazda divanila...

On bistra i pametna glava, samo upija!! Sve ga zanima i sve novo hoće da zna!! Zauzvrat on mene sve o mome telu naučio, svakakvim me uživanjima podučio, moje noge, listove il’ skočne zglobove mi pričao... Ja dobar i savestan đak bila!

"Hvala na pozajmici!" Svakako ga u mnogo boljem stanju od zatečenog, sa kamatom, vratila!!

Ovaj drugi ne može u ovu malu, jadnu priču stati.

Bogu se molim i nadam da će taj broj, jednoga dana svoj roman, kada ja još malo odrastem, dobiti!!

Ne muškarcem, nego emotivnim detetom ga zatekoh, mukotrpnim radom u manire, stil i samopouzdanje ga pretvorih! Čovek i po, isp’o!

"Sestro, tako da ti meni dođeš još gomilu love! Ni pare ti ja za njega ne dugujem."