28.01.2014.

O Gogenu...


19.01.2014 god.













Domaći rad, na Fejsu, gde nas nekolicina, primitivizam pokušavamo da pobedimo i zauvek sa mreže oteramo!

Zadala ga Sanja Petrović :



"Ežen Anri Pol Gogen, rodjen u Parizu 1848. godine, u znaku blizanaca, što će se kasnije pokazati kao pogubno po njegov um, sklon depresiji i suicidu, a i po njegovu porodicu, ženu i petoro dece, koje je bez imalo griže savesti, ponet željom za samoćom i kreativnim stvaralaštvom, ostavio na milost i nemilost sudbini.

Kao i sebe samog...


Do 1891. godine, živeo je u Evropi, jedno vreme u Danskoj ali većinu vremena u Parizu koji je tada bio prestonica slikarstva, grad u kome je sve vrcalo od muzike, plesa, kan-kana, boja i prepunih kafana!!

Svako ko je tada imao bar malo "četkice" u rukama morao je da crta ili slika jer oko njega je sve bilo toliko živo da se tome nije moglo odupreti.

Danju je radio kao berzanski broker, skoro pa knjigovođa kao ja, ali to ga nije ispunjavalo niti moglo da nahrani njegovu potrebu za umetničkim izrazom, u njegovom slučaju, slikanjem!

To je rešavao tako što se noću smucao po kafanama na Monmartru u drušvu velikih vucibatina toga vremena: Sezanom i Pisarom, bar tako kažu knjige...

U mojoj mašti sam ubeđena da se često sretao i pio "Absint" sa Moneom, Maneom, Tuluz - Lotrekom i Dega Edgarom  koji je njima nedostižni novac imao i tako se razlikovao, ali je navraćao u te bircuze, ne mogavši s obzirom da je sjajno slikao, da se reši i otrese potrebe da noću gleda kurve, slikare i igračice, ne bi li tako sebe inspirisao.

Teško se u gospodskim salonima pravi život nalazi!!

Moj, ne mogu reći miljenik ali simpatija svakako, Pol, kada je Pariz video, živeo i osetio, shvatio je da impresionizam na njegovu paletu leći umiljato i podatno neće... 

Tome pomoglo ni doprinelo nije ni to što je cimer jedno vreme sa Van Gogom u Arlu bio!

Zamislite njih dvojicu pod istim krovom?!

Gogen vrele španske i peruanske krvi, potekao od babe koja je kažu prva feminizam smislila i propagirala, sav skockan!
Kažem vam, knjigovodja skoro! 

I Vinsenta, ćutljivog, izranjavanog, bolesnog, ojađenog i introvertnog, sudbini na milost uvek prepuštenog, umetnika...

Od cimera,bezuhog, je samo depresiju usvojio, a nikako one prelepe, kratke, blistave i sjajne poteze četkicom koji su, po meni, nešto najlepše što je slikarstvo ikada nama dalo.

Pol voli široko, bogato, uokvireno...

Privlače ga Japanske grafike, gejše na njima, daleki Istok, narodna umetnost...

I napokon 1891. reši da pobegne od svega, daleko od Evrope, gradova, civilizacije...

Odlazi na Tahiti i tamo, uživajući u egzotičnom, Evropi neviđenom i nemogućem raju, otkriva ženska tela koja se daju široko i živim bojama crtati, sa mnogo Vinsentove žute i neke svoje, zelene...

A sve crnim uokvireno i razgraničeno...

Iako je naslikao ovog lepog, žutog Hrista stalno se sa katoličkom crkvom i popovima koji su te slobodne i srećne stanovnike sa ostrva uglavljivali u kalupe hrišćanstva, kačio i svađao jer je sa ostrvljanima svojim, zajedno patio!!


Ali je živeo i umro onako kako je on hteo...

 "Na ribi i voću", spojen sa divnim ljudima oko sebe i prelepom prirodom, gde novac, sva blaga berze i knjigovodstva, nikakvu važnost i značaj nemaju...

Sahranjen na ostrvu Hiva Oa, 1903. godine.

Verovatno srećan i zadovoljan..."