9. 6. 2015.

Ženska žurka



I posle kažu ja kurva?!

Pričaju to o meni neke ribe sa Podbare, sa kojima sam, igrom srećnog ili nesrećnog slučaja, dopala na žensku žurku!

Ne bih vam ja, ni mrtva, tamo ni otišla da sam znala da neće biti muških! Ju, taman posla?! Ja žene jako teško podnosim, čak i u malim količinama! Večito se nešto prenemažu, nema sa njima normalnog razgovora! Ako mi je do ozbiljne priče ili smeha i zajebancije, uvek to lakše ide sa mojim drugarima, muškarcima, koji iza svake moje ironične, ne pronalaze nit’ ljubomoru, nit’ zavist! Prosto, mnogo bolje me, nego žene, kontaju.

Neke ženske sa te žurke su me znale i od pre, ali, vrlo površno, samo iz letećih susreta, pre bezbroj godina u devojačkoj kući moje drugarice, kod koje smo se sada, na toj famoznoj žurci, ponovo pronašle. Pitanje je da li bih ja i na tu žurku bila pozvana, da nije jebene činjenice da sam glavna medicinska sestra na ortopediji?! Kako im se starost bliži pa kosti krckaju, svi me se sete i opsete! Sada me na svadbe svoje dece zovu oni, ni na čije venčanje, svojevremeno, nisam bila pozivana?! Neki likovi mi se sada kunu kako smo pili zajedno u „Krug“-u, a ja tačno znam, nisam luda, da me baja nije fermao ni za suvu šljivu, iako sam mu se uporno nabacivala?! Nego, sad mu treba veza za ćaletovu operaciju, pa me se seća.

„Odradićemo ćaleta, ništa ne brini!“, odrežem mu, samo da ga ne slušam kako mi se proserava i ’po dobru me pamti’! Ma idi?! A nekad me gledao kao slinu sa sela! Limanac!

Ali, volim da pomognem ljudima. Ništa me ne košta! Nesrećna jesam, vidim i sama, ali sve računam nek’ ja imam kredita kod onoga, gore. Zlu ne treba! Možda naiđe neka gora i veća muka od ove što sada nosam? Onda će mi više trebat’ pomoć odozgore!

Eto vi’š! Tako se ja zapričam i odlutam... Zato me na žurke ni ne zovu! Jer, večito ja držim neke govore i vodim glavnu reč! Ne znam lepo, ko pravo žensko, da sednem u neki čošak, skrstim nogu preko noge i ćutke se, ali zavodljivo, osmehujem! Ne znam da l’ je to od onog mog ludog oca oficira ili od rada u bolnici, sa ovim mesarima? Kako god, nikad od mene žensko!

Taksijem sam prepucala ceo grad i sa Telepa se dovukla do Sanjine kuće na kraj Podbare, gde ona organizuje roštilj, u dvorištu. Upadam kroz kapiju i skontam – Same žene, pantalona ni na vidiku?! Sanjin muž je u inostranstvu, a ove ostale, koliko sam shvatila, ni nemaju muževe. Što saranile, što ponapuštale. Meso za roštilj je pripremljeno pa one već tuku rakiju, koju sam odmah odbila jer se gadim na aklohol. One piju, Boga mi momački, vidim! Jednu litru su obelile, već su na pola druge!

Osim jedne koja je nešto bolešljiva, pa je na nekim čajevima! Pristojno sam je ponudila džointom, koji sam izbunarila negde iz tašne, shvativši da samo on može spasiti ovaj dan jer žurka bez muškaraca meni je horor priča:

„I-ju!“, ciknula je! Ona čak ni ne zna tačno šta je to, ali je sigurna da, ni u kom slučaju, ne želi da proba?!

Priznajem, jesam i ja kriva! Sve vreme sam prkosila i terala inat! Namerno, ovoj, duvala dim od gandže pravo u lice objašnjavajući kako se ’time’, i to vrlo uspešno, leči kancer! Mislim, pa valjda ja, medicinski radnik, znam?! To je bio neoborivi argument, na koji je bolešljiva samo začuđeno zaklimala glavom, svesna da je njena titula vaspitačice daleko ispod moje. Ipak sam ja glavna sestra?!

„Eto... Baš ću pogledati na internetu!“

Posle mi je, ni ne znajući da je 'naduvana', ispričala svoju tužnu životnu priču! Nisam je pratila pažljivo, ali znam da je neki teški crnjak! Kao, uostalom i cela ta žurka, na kojoj sam kuknjavu i pljuvanje po bivšim, pokojnim i sadašnjim muževima, prekidala sočnom pričom o mom virtualnom ljubavniku, sa kojim se tucam preko Skajpa! Objašnjavala im gde da kupuju vibratore! Čak znam gde daju i na rate?!

Ništa nije pomoglo. Niti sve moje istinite ili izmišljene priče i anegdote o seksu na dežurstvima, niti one dve flaše rakije... One su i dalje bile zaokupljene svim svojim nerešivim problemima, patnjama, mukama i nevoljama...

Osim onoga sa zglobovima. Taj ću im ja rešiti! Preko veze.

* * *

Gledam bolešljivu neki dan, na Fejsu. Ima dvoje odrasle dece, isto kao ja, a natakla neke fotke u crnim, čipkanim ’aljinama, uveliko iznad kolena, još u sred bela dana?

"Božiju ti majku!", mislim se, jer zbog nje najviše i njenog dugačkog jezika, cela moja rodna Podbara sada priča kako sam ja kurva, koja se ne samo jebe, kao svaka prava medicinska sestra, nego se još i drogira?!


Photo by Alex



Нема коментара:

Постави коментар