21.12.2014.

Ispala bajka, nastavak




Podelih ja juče onaj post o Marokancima, što još uvek, uprkos neumitnom toku vremena, vole žene onako kako su muškarci to oduvek činili! Još dok su Kromanjonci bili.

Par mojih vernih čitaoca se pobuniše, braneći argumentima čast svoga pola, muškost i kavaljerstvo?! Desilo se upravo ono što sam slutila – kažu mi: „Trava je uvek zelenija preko reke“, aludirajući na moju, juče pomenutu, neobjektivnost. Nazovite vi mene beskičmenjakom i nezameralom, ali ja ne volim nikoga da uvredim. Ne pišem ja ovo radi kritike ili pobune – samo beležim činjenice koje sam, pažljivo prateći, ceo život skupljala. Pamtila iscepkane fragmente, umetala ih i premeštala i slike sveta oko sebe pravila. Da znam sa četkicom, možda bi ih crtala?! Ovako, samo slovima umem...

Na žalost, u Srbiji živim. U zemlji u kojoj su muškarci doživeli čudnovatu metamorfozu. Niti sam psiholog, niti antropolog da bih vama dala argumentovano ili naučno objašnjenje te pojave. Znam samo ono što vidim i osetim mojim nosom. Šesnaest godina mog udovičkog staža sam ja uložila u proučavanje te pojave – muškarci ovih prostora na samom početku 21-og veka, ili
„Muškarci koji mrze žene“

*Svaka sličnost sa naslovom prvog dela filmske trilogije „Milenijum“, je namerna.

U Srbiji od muškarca svakakva čuda možete doživeti?! Ne kažem da su žene cvećke, one su prve feminizmom tu mržnju i započele, ali ovaj put se bavimo samo ovim, meni poželjnijim, delom populacije.

Ja, muškarce gotivim i volim. Oduvek. I onomad, u prvom razredu osnovne kada me je učiteljica pitala sa kime hoću da sedim, ja sam, naravno, odabrala dečaka. Sedela sam sa njime godinama. Igrali smo se zajedno na mnogim raspustima. U svinjcu pretvorenom u kućicu za igranje, prve cigare „LD“, sa plavim upitnikom, nespretno, kašljući, pušili...

Mnogo je zanimljivije razgovarati sa muškarcima.  O ženskom umu sve znam, sama ga imam... Teško da od drugarice mogu nešto novo saznati! Ali, moji drugari sa kojima rastem, sa kojima idem na prve večernje bioskopske predstave, na prve koncerte i noćne izlaske – oni u svojim glavama imaju zaključane sve te muške tajne do kojih se nekako mora dopreti, moraju se saznati i otkriti! Da bi se nekako provuklo i uvuklo u taj nepoznati, muški svet! Da bi ga voleli, morate ga prvo upoznati!

U pravom, iskonskom muškom svetu, sve je vrlo prosto i jednostavno. Za razliku od ženskog  gde su misliti, govoriti i raditi potpuno tri odvojene životne kategorije, potpuno nepovezane sa bilo kakvom logikom, u muškom svetu je da – da, ne – ne i možda – ako me ubediš! Vrlo jednostavno za snalaženje!

I veka bi se mi tako sporazumevali, da se ne desi to čudo sa savremenim muškarcima:

„Ista si kao sve druge žene!“ – fraza na koju mi se utroba napolje bljuje! Ako nisi sposoban da uvidiš razliku izmedju jedinke i jedinke, čemu dalji razgovori?!

„Ti tražiš muškarca koji ima veća muda od tebe!“, očajni raspuštenik što ga je žena zbog nekog političara ostavila, u lice mi, pred celom kafanom, servira!
Mislim da se logičan odgovor sam od sebe nameće: „Ne, majke ti?! Treba mi neko sa manjim. Da malo njegovih suza i gorčine zbog propalog braka, na mojim leđima ponesem! Pa svoja govna sa sobom ne nosim, nego ih ko mačka zatrpavam i iza sebe ostavljam, ne osvrćući se nikada,  a tvoja mi trebaju?!“

„Kakva god je, ona je moja žena!“ – a tren pre toga ju je neumorno pljuvao.( Neki trenuci mogu da se pretvore u godine.)

Kada je ključna stvar u pitanju, na isto vam se ’vata – Ako od silne želje za demonstracijom svoje muške moći nije mogao da mu se digne, najebale ste! Mrzeće vas iz dna duše! Vi ste mrlja u njegovoj, do tada sjajnoj i maestralnoj, jebačkoj karijeri!

Ako je pak, jedrilica u luku, kako - tako uplovila i usidrila se (ukrala iz"Sex i grad"), onda će vas mrzeti jer ga niste ponovo poželele?! Takvog ljubavnika?! Niste, sutradan, ushićene sms-ove slale... Ništa. Ostale ste potpuno mrtve-’ladne. Kučke nedojebene!

Jedan, četrdeset, mislim, gura. Turistički vodič. Živi sa mamom u velikom stanu u centru grada i pije kuvano vino:

„Ne možemo kod mene. Mama je rekla samo venčana žena u gajbu ulazi!“ – Pozdravi mamu i kaži joj da ne brine: "Zauvek ćeš ostati njen, nikada te ni jedna druga neće uzeti! Pa i cipele se pre plaćanja, probaju?!“

Najdraži mi je jedan što me neumorno zavodio. U srce me i dušu gađao. Kada smo došli do vremena da se goli skinemo, on pobeg’o! Još se nevešt pravi – ni luk jeo ni luk mirisao! Sve je to plod moje bolesne mašte?! Od njega sam, definitivno, sa uma sišla i još se na nj’ nisam popela! (Na um, mislim.)

Magistar mašinstva, što me bosonog, mačije se krećući po parketu, u farmericama i beloj majici, bez rukava, na vratima dočekao i tako me da popustim, ubedio: 
„Žao mi je, ne možemo više da se viđamo!“ (A tek nam je krenulo?!) „Spremam doktorat, a seks me u tome samo, nepotrebno, dekoncentriše!“ – Bitno da si slinio dok je nisi dobio!

Ovo sa doktorom je mirno rešenje. Lako je dok oni mene ostavljaju! Bar se završi bez mržnje...

Ne dao Bog da oni korpu dobiju?! Onda počinju tirade i uvrede. 

Sve zbog čega me je juče želeo, danas me u vešticu pretvara! Juče sam seksi, danas sam debela! Juče sam vrela, danas sam kurva! Juče dobra duša i drug do koske, posle korpe - isfrustrirano đubre?! 
Ako ga neću, lepršavo i opušteno ćaskanje, u maliciozni sarkazam prelazi?! Počinje da govori isto kao žena – dvosmisleno podbada, lukavo pakuje u celofan bombe od govana, vašu iskrenost u drugi kontekst stavlja, zloupotrebljava slabosti koje ste svojevremeno priznali, naivno očekujući Trajanovu rupu sa druge strane – dušu u kojoj sve rečeno, ostaje duboko zakopano. Izdaje vas upravo na način kako izdaje žena – ujedajući tamo gde najviše boli!

Ja to ne razumem i ne kontam – ko mi se sviđa, sviđa mi se bio on moj ili ne! Ne deklariše nas kao ljude to što biramo sa kime hoćemo ili nećemo postelju da delimo. Samo imamo pravo da biramo. A muška je obaveza ponuditi. Onaj što drži i mari za mušku čast, uvek će dostojanstveno i sa osmehom, poraz podneti! Bar je tako oduvek bilo...

Svi junaci iz knjiga koji su voleli i gubili, nikada ženu nisu vređali. Na sebe su ruku dizali, u kamikaze se ratne pretvarali, imanja i grofovije prokockavali, u tešku osamu se povlačili, u Legiju stranaca bežali, od alkohola i opijuma se ubijali, u Sibir dignute glave odlazili...  Ali ženu koja ih je na sve te muke i dovela, nikada nisu pljunuli?! Ono što volite jednom, volite zauvek...

Ako ste istinski pobornik ljubavi i čista srca, bez zadnjih misli se nudite, onda nema razloga da vaša simpatija ili ljubav ikada prestane. A još manje, da vas pretvori u muškarce koji mrze žene.