02.04.2014.

Celibat








15.01.2014. god. u  6.54

23.







Dobro jutro, sreda je!
Uprkos tome što su neki tvrdili još noćas da je sreda, ja se slažem sa Draganom  koja noću kaže: 

"Nije danas sreda, nego tek ujutro kada ustanem!", pokušavajući da zaustavi neumitni tok vremena i tako moju i njenu samoću nekako, prekrati!

Ej, nema jutros onih ludih misli!!
Normalno sat zvoni. Iako, da se razumemo to već godinama nije sat nego mobilni telefon, koji tu svetu dužnost obavlja solidno, tačno i na vreme, sa mogućnošću produženja snova za još deset, petnaest ili više minuta,  ali...

Sat je sat, jebeš ti sve ovo! Jer ovaj nema ni kazaljke, niti zvono!

Znači, nikada niko na vas ne misli, niko vam ruke ne širi, niko vam se više kroz vreme ne raduje!!
Nema ni ono pravo, veselo zvono koje na novi dan poziva, nego neke sterilne i hladne, od tri tona sastavljene, jadne i siromašne "alarm" zvukove.
Tuga jedna.

Jutros taj sterilni zvuk, a kapci mi teški, kako već danima nisu bili i ispod perja mi se napolje, čak ni za tastaturu, ne izlazi! Glava prazna, lepo k'o svakom normalnom čoveku kada se ujutro probudi, samo mi se negde jedan lik vrzma i osmeh njegov s' vremena na vreme, u mom oku zaigra!

Jer kada uveče sa nekim zaspite, normalno da se sa njime, u glavi, probudite!!

Jeste da ga pipnuti i jutarnje maženje mu pružiti, ne možete, ali provođenje jednog dela života bez dodira na sebi, obezbeđuje posebnu percepciju ljudi i sveta koji oko vas živi i prolazi!
Nisu, bre, ovi moji Hrišćani oko kojih večito nedoumice imam, ni tako ludi kada je u pitanju disciplina zauzdavanja besnih prepona?! Celibat koji je, doduše, rezervisan samo za muškarce jer niko žene u tim, raznim, svetim knjigama ni ne spominje, ima svoju tačno odredjenu svrhu i namenu!!

To što su sva ta pravila i vežbe koje sam vam i pre pominjala napisana isključivo i samo za muškarce, opet ide u prilog onoj mojoj teoriji o muškarcima koji su stvoreni i predodređeni da svoj kvalitetni genetski materijal,  što više u toku dana, a život ceo u snazi da i ne pominjem,  dele rado i sa uživanjem poklanjaju i da zbog toga morate uvek računati, da ako lepog i pametnog hoćete, kurvar i švaler, prosto biti mora!!
Priroda se sama za to postarala, a to su očito znali i oni što su još davno sva ta pravila za pravi i jedini duhovni život, smišljati i pisati počeli!!

Tako se svi mi, već dve hiljade godina unazad, samo muškarcima i njihovom dosezanju Božijeg i spoznavanju Gospoda bavimo, jer prepone i um njihov su u sprezi bliskoj, kakvu mi žene ni jednom vežbom, molitvom ili meditacijom, postići ne možemo! 

Kod nas je glava – glava, a krilo – samo krilo, i te dve stvari uvezati nikako!!

Naši dragi momci da bi samo mozak, dušu i um koristili, tako sa Bogom, na jednom nama nepoznatom nivou, ćaskali i razgovarali, donji deo stomaka i čitav taj nam dragi i mili mehanizam, isključiti zauvek moraju! Samo mrtve i beživotne prepone vezu sa Gospodom omogućavaju!! Samo tako vam je um prazan i slobodan da se u njega duhovno useli, da se zadovoljstvima druge vrste radujete, da Njega u svoju glavu pustite i nirvanu dostignete!

Znate zašto muškarci svom polnom organu razna imena nadevaju?!  Đoka, Baja, Miško i slično?! Samo iz jednog jedinog razloga: Da im nepoznati odluke u životu ne donosi, nego da lepo, ko svako pravi,  ime ima, kada već njima vlada i upravlja!!

Mislim, kada ste čuli da žene svojim Devojčicama bilo kakva imena daju? Svašta?! 
Ona stvar, ko ona stvar, ništa niti neobično niti krštavanja vredno?! Zbog sveg ovog što vam rekoh, pametni muškarci od dodira k’o Đavo od Krsta, beže!
Sve im možeš raditi: Koketovati, zavoditi, udvarati, kafe piti, kineske ručkove i pice jesti, po gradu se muvati, poruke kuckati... Ali ga u krevet strpati?!

Nemoguća misija, koja čak ni Kruzu za rukom pošla ne bi!!
Sve je lako dok se na 64 crno – bela polja muvamo, igru igramo, poteze razne, bolje ili lošije, povlačimo... Zna On da On samo tu gospodari, da je celo to bojište njegovo i da je svaka moja, naizgled solidna kombinacija poteza,  u stvari samo posledica toga što me on pušta, širokogrudo i blagonaklono da se ja tu malo važna pravim! U krevet?! U maženje, dodire, krv i znoj?!

Hvala lepo na ponudi, ali on ne bi.
Znate vremena se nema, gužva je na poslu a i u gradskom autobusu...
Kišica neka pada i rominja u  januaru kada joj vreme nije, a njemu ćelave gume prednje pa ni na put ne može, proklizava... Pa deca nešto bolesna, slinava. Nikada ne znaš kada će kod lekara morati!  A i majka mu se nešto ovih dana za grudi hvata, pa je baš zabrinut, do života mu nije!
Šta da vam kažem, muke Isusove?!

More, zna on, što bi rek’o moj pokojni kolega Brane „Koje mu se govno iza brega valja“ i beži od toga glavom bez obzira!! Zna on da ako ga krilo moje dohvati, prepone njegove zarobi... 

Ode sve u tri lepe majčine! Ode sva pamet, sve dugogodišnje, teško stečeno znanje o šahu, ekonomiji, matematici, muzici, umetnosti, jezicima  i svemu ostalom što on u svojoj lepoj i pametnoj glavici ima. Sve to vetri i nestaje onog momenta kada mu kršteni saputnik život ceo u svoje ruke uzme, baci ga nemilice strasti u čeljusti, pokida ga na deliće i parčiće,  da ga ni rodjena majka više sastaviti ne može!!
Muškarci koji na „prvu“ u postelju hoće, rado se tome odazivaju, o šahu, a Boga mi ni o strasti, pojma nemaju! Zbog toga mi već godinama od kako sam odrasla, ni ne trebaju! 

Nit’ ih vidim, niti čujem, nit’ primećujem!
Lako i lakomo se svemu tome prepuštaju, jer znaju da prazna glava i um bez duha i ljubavi, za njega takvog nikakvu opasnost ne predstavljaju. Može on bezbedno i bezopasno da se valja po krevetima raznim, jer nijedno od tih ženskih krila niti pamti, niti o njemu misli! Ovaj što o tome dugo misli, važe i premišlja, tako samo svoju dušu i razum odaje i mene, nedirnutu već dugo, tera da ja sada pravila za ženski celibat smišljam, pišem i osmišljam, ne bih li se, nekim čudom  u monaha i isposnika nekako pretvorila, sve svoje strasti i dodire u pamet preobličilia  i tako šaha dalje igrati, učila!
Ako je pametan, neće nikada ni dolaziti! Jer kao što čežnja ljubav do dijamanta izbrusi, tako udavljena i sputana želja telo u Amazonsko pretvara, i ne daj mu Bože, da ga se ono tako vrelo i usijano, dočepa! Jadna ti majka i žalosna! Drž’ se, moj ti, samo šaha! U razumu je spas.



photo credit: Crtež, Mikelanđelo.