Od kada sam rodila moje dete Maksima, mučile su me nedoumice o tome kakva sam majka?!
Dobra, bolja, gora, loša?!
Ulažete u svoje dete, volite ga, grdite, dajete mu ljubav, podršku... I uvek strahujete od rezultata! Šta li će na kraju svega toga biti, kakav ćete rezultat dobiti?!
Znala sam uvek da ću sve odgovore na to jednoga dana dobiti!
Neočekivano i iznenada! Biće to neki dan kome se ne nadam, dan običan, kao svaki drugi... Recimo utorak! Glup dan, pa još dan posle nekih praznika koji su nam svašta doneli! Slutila sam ja još od pre jedno mesec dana da je razrešenje blizu, da ću nekako sve o tome ko sam ja mome čedu, u par reči saznati...
Pre pola sata smo se rastali. Došao je na kafu. Lažem, po novce je došao! Uvek su oni povod da vidimo decu koja više ne žive sa nama. Ali, razlog njegovog dolaska je bio drugi!!
Pričam mu o priči No. 30... O tome kako mi je teško bilo da je načnem, da se suočim sa tom trojkom. On moje zidove koje rušiti treba, pominje. Savetuje me... Pomenem mu Bogohuljenje iz priče...
"Tako ja sedim i kao Boginja se osećam."
On se nasmeši blago, pogleda me onim mojim plavim očima što sam mu rodila..
"Mama... Ja danas mom drugu o tebi pričam. I kažem mu da je moja majka Bog! Jer ti to jesi, sa svom svojom ljubavlju i dobrotom! Čak i tim Saturnom koji ti je u konjukciji sa Mesecom, pa ti ceo život emocije i nežnost guši i na matematiku te nagoni! Isto si o sebi kao i ja pomislila. To Bogohulno nije, jer svaki Čovek o sebi kao Bogu treba da misli i da to od sebe pravi! I te priče pisati moraš! I sve u prvom licu neka budu, dok celu sebe ne ispričaš. Sada ih ne čitam, čuvam ih... Kada tebe više ne bude, da imam sa kime da razgovaram."
Eto, moja dvadesetjednogodišnja nedoumica se danas, pre sata, razrešila!
18.02.2014.god. u 17.30
Нема коментара:
Постави коментар