4. 9. 2015.

Znak



Nije ga ni rodila u mukama.

Porađala se ’preko veze’, mažena i pažena, na deset-miligramskom ’Apaurin’-u, koji je toj dugoj, a nemiloj sceni davao jedan zabavan ton, pri čemu su čitava ta dreka, krv, znoj i zaurlavanje, dobili svoj pravi smisao onoga trena kada su joj ga položili na grudi. On se, sav ružičast  i majušan, propeo na rukice i držeći uspravno glavu na drhtavom vratiću, pogledao je pravo u oči. Čak misli da se i nasmešio.

Odmah ga je prepoznala.

U njegovom pogledu videla je sve najlepše zbog čega je izabrala baš tog’, njegovog oca. I znala je da će je i on, jednom, isto kao i otac voleti - Duboko i snažno, iskonski povezano međusobnim odobravanjima, a istovremeno svadljivo i jetko, praćeno otrovnim ujedima. K’o i svaki iver sa svojom kladom.

Sa tek rođenim ponosom i inatom, držao je uperenim pogled u nju. 
Zanemario je njenu neurednu, ulepljenu kosu i dah što je smrdeo na ispražnjenu, gladnu utrobu, nenahranjenu od kasno sinoć. Nije trepnuo. 
Za tih nekoliko sekundi pre nego je umorno klonuo, videla je sve njegove ožiljke, bolesti od kojih će bolovati, zdravlje od koga će pucati, časove sa kojih će bežati i žene koje će ga voleti. Pred očima joj je preleteo čitav njegov životni put, sve lenjosti i indolentnosti, nezgrapnosti i spretnosti, nepojmljive veštine i mučne slabosti... 

Znala je da je dobila zasluženog naslednika ali i dostojnog protivnika, sa kojim će bitke biti teške i mukotrpne, iscrpljujuće i uvek neizvesne do poslednjeg momenta. Al' sa istorijskim primirjima.

Klimanjem glave dala mu je znak: „Kad postaneš čovek, razgovaraćemo o tome.“

Tada se nasmešio, bila je sigurna.



Нема коментара:

Постави коментар