O Maneu

Eduar Mane je, kažu, stvorio impresionizam, moj omiljeni pravac u slikarstvu!

Ali, samo iz nekog njemu znanog razloga, on sam to nikada nije hteo da prizna, uvek gunđao i negirao da ima bilo kakve veze sa svim tim ludacima koji su prkosili svim renomiranim i tada pitanim kritičarima iz čuvenog „Salona“, koji su uzde te lepe umetnosti u svojim rukama, despotski držali!

Jer, ovi pomenuti bundžije su im stalno na živce išli!

Drznuli se da se svakodnevicom običnoga sveta bave, a ne religijom i slikanjem oblika i lika samo onih koje crkva blagosilja ili mitologija obožava?! Umesto bajnih i čednih deva svih predhodnih slikarskih perioda, odjednom kurve, konobarice i igračice na platnima, kasnije i plakatima jadnog nam i nesrećnog Tuluz Lotreka, iznikoše i sa svim svojim nagomilanim grehovima i bludom, osvanuše!

Drska i revolucionarna družina koja rešila da se sa puritancima četkama i bojama, obračunava!

Mane je krenuo prvi...

Iako rođen 1832. godine u udobnoj, gospodskoj kući svoga oca, visokog službenika vlade, u kojoj sve udobnosti ima, prava studiriti nikako nije hteo! Nego je sramno, od kuće na more, daleko utekao!!

I prvi počeo ljudima sa ulice, do tada samo bezličnim i neprimetnim senkama izvučenim iz blata mračnog Srednjeg veka, lica deliti, bojiti i u pravi život ih vraćati!!

Mornari, mangupi i prelepe, bledunjavih obraza, u plavo obučene konobarice - oživeše na platnima! Usamljeni  pijanci u zadnjem stadijumu "Apsinta" ili krvavi toreadori, što bikove pred svojim nogama, na mučnoj samrti imaju.

Svi su se u njegovim bojama, bojama Novog veka i moderne umetnosti pronašli.

Trideset i jednu je imao kada se, na novostvorenom “Salonu odbačenih”, gde su svi prognani od društva, slikari – otpadnici, mogli svoja platna slobodno na očigled davati i obnažena pokazati, Eduar rešio da se i on golišav, po svaku cenu skine i “Na travi doručkuje”!

On sam i duša njegova, umetnosti bojama pakovana, smešteni u golišavo, centralnoga mesta na slici, razbludno a ipak suzdržano i napeto, brinetino telo...

Pokušajte danas, u 21-om veku, mnogo godina posle te premijerne, obično-smrtne, a gole žene, da sebe zamislite kako baš tako, sa time na sebi i oko sebe, uz dva obučena muškarca sedite?!

Potpuno ste gole?! Ni, renesansno poželjnog  vela ni od korova nemate!

Haljine, podsuknje, korsete i podvezice... Sve ste na gomilu desno od sebe, zavodljivo, kao lenjo bacile... A njih dvojica ni pet para ne daju, nego o politici ili Buržoaskoj revoluciji diskutuju i zaneseni vatrom samodokazivanja, nju potpuno zanemaruju!

Iza njih, gore...

Još jedna zavodljiva kupačica nagnutim ih grudima, mami... Ni nju oni ne vide, niti ih žensko telo na bilo koji način fascinira?!

Mane, kada je već sebe u fokus svega dešavanja stavio, vide da negde sa udovima svojim nagim mora, pa ih u centralne trouglove i rombove pretvorio.

Kako god u sliku pogledate, sa koje god strane da joj priđete, vi samo prvo to golo telo vidite!

On to slikom i hoće! Hoće da gospoda koja ih sa prestižnog Salona oteraše, kud' god da krenu ili da se denu, od besramno golog, siromašnog, pijanog i srozanog impresionizma, ništa drugo oči njihove, ne mogu da vide!