09.01.2014 god. u 17.39
17.
Bože,
kakav broj? Totalno bez veze, mislim da bezveznijeg od njega nema?!
Niti šta možeš njime izmeriti, niti se deli, niti korenuje
na okruglo što je, po meni, jedino i pravo korenovanje koje postoji!
Samo na okruglo, ništa zarezi i decimale! Sve što je ćoškasto bode, i od toga ništa
nema!
To vam isto k’o i sa mršavim ženama?!
Znam, znam... Sada ćete vi mršave da se uvredite, jer ja favorizujem nas?!
Ono...
Malo oblije...
Ali, dajte i nama naših pet minuta!
Svaki dan ste vi na televiziji, na modnim i ostalim
kanalima, novine su vas pune, od “Skandala” i “Blic Plusa” (ili “Pulsa”? Ne čitam
to, pa ne znam?), do “Vogue”-a i “Cosmopoliten”-a!!
Ceo svet je vaš!
Okupiraste nas sa dijetama, pilulama, sirupima i kapima,
kapsulama, rastvorima, algama nabijenim u male tabletice koje kada popijete sa
litrom vode nabujaju i tako vam, navodno, napune želudac!
Citrusi, ananasi, koncentrovani sirup od difenbahija, lišće
od Moldavske smokve ili Sibirske mandarine?!
Saharska borovnica i
Etiopsko hlebno drvo?!
Znači, samo nam još krilo slepog miša, (piti ga tri puta dnevno -
bez jela), nisu upakovali i prodali, ne bi li nas, ovo malo jada buca i debeljuca, prešlo na
tu vašu, već krcatu od konkurencije, stranu?!
O spravama za mučenje koje su na sve to, skupe do zla Boga,
a i često opasne za prednje zube i malu decu, ne bih ni da trošim reči.
I ja sada opet ne jedem, samo kafa i cigare, nešto malo tek
da na’ranim kera...
Došli oni moji crveni ( čitaj “veseli”) dani, a i haljine
neke od No. 44 su mi važne i bitne. Obući ih moram! Tako da je ovo što nepovezano pričam samo posledica
halucinacija od gladi i iscrpljenosti!
Man'te se vi mršave nas debelih! Mi vas ne diramo, nemojti ni vi nas!
I, molim?! Sve u redu.
Što se sada bunite tu protiv mene, koja tvrdim da je
samo oblo, bez ćoškova, toplo, renesansno ružičasto, sa lepim butkama i guzama
koje su ženstvene, jedino i pravo telo koje svakome, iole normalnom i pametnom
muškarcu, treba?!
Dozvolite, molim vas!? Vaš je ceo muški svet! Ali bukvalno,
ceo!
Svi fudbaleri, utegnuti u “Armani” odela i bele, kao sneg
košulje, sa tamnim naočarima, koferima i stvarima u njima, koje koštaju koliko i pola moga života,
ukupno... Sa automobilima o čijim ciframa ni ne moram!
Jahtama, avionima, heliodromima i golf terenima – Svaki je
vaš!!
Da ne pominjem glumce, pevače, rokere, slikare il' pisce?! Prosto, sve što hoda zemljom a zove se muško, vaše je!
Da li možete mog miljenika Deppa da zamislite sa jednom,
recimo ovakvom kao što sam ja?!
A mogli bi da budemo par. Tu smo mi negde po godinama. Mislim da je on malo stariji od
mene, možda...
No, to nije ni bitno, godine su, i ovako, postale totalno
marginalna stvar! Niko više za bilo kakve razlike tu ne mari i ne pita!
Muški nikada i nisu. Vole piletinu, pa to ti je! Al’ i žene počele da ne mare, nego lepo šetaju mladje tipove,
bez truni “Tri metera somota”?!
A i danas je potpuno
normalno, da mi se klinac, možda drugi osnovne, u pekari, kada hoće preko reda,
obrati sa: “E, jel’ moš’ da me pustiš, zvoni mi!?”
Izvinite, to u naše vreme nije bilo! Poneki usamljeni primer deteta iz socijalno zapuštene i siromašne porodice, koji je bio “školski” mnogim generacijama
pre, a i posle mene, pa o bontonu ništa ni ne zna! Na njima se videlo i ko su i odakle su, pa se moglo
očekivati da se nekome ko može, malte ne, baba da mu bude, obrati sa “ti”.
Vidiš da je čovek siromah, da ga nisu gajili ni lekari ni sudije, nego polu ili
nepismen svet, pa te i ne čudi?!
Ali ovo nije ta priča. Ova deca što se meni danas, gospodji u godinama, mnogo
bližima baki nego mami, obraćaju na “ti”, ne izgledaju kao da su iz socijale,
naprotiv!
Dete ima patike, koje koštaju koliko i moje bolje cipele,
kojima se nekada počastim?! Baš kad zaslužim!
Kao danas, recimo. Za položen kolokvijum. Kupim kutiju” Sobrania” crnog, ali onog u pljosnatoj, širokoj kutiji...
Onog što se prvo pojavilo, pre ovih, popularnih, “slim”.
Da, opet mršave u akciji,
opet vode i brojnije su! Niko više ni debelu cigaru neće, a ne ženu?!
Sve mi nekako bude milo oko srca, kada vidim neke tipove,
neke dobre svetske frajere, iz prošlih ili sadašnjih vremena nebitno, kako puše one kubanske cigare - Havane, tompuse,
cigarilose...
I kako uživaju u tome, strasno kao sa ženom! Kako to dobro izgleda i kako im samo lepo stoji?!
Naravo, ne
mislim tu na likove kao Ruzvelt ili Čerčil... Jebi ga, političari uvek nekako gube.
Mislim na dobre frajere koji su imali šarma, seksipila i karme u sebi! Setite se samo Hemingveja! ( Pulicer, Nobel )
Mračan tip i ekstra lik! Pravi muškarac, koji gde god krene
nosi pušku, udicu i pisaću mašinu?!
Pa kud boljeg frajera od njega?!
Pametan je - uvek
imate sa kim da pričate i da se smejete; Puškom i udicom će vas uvek nahraniti,
bez brige ste; A pisaća mašina , danas menjana za komp – tek neki dinar da se
zaradi, za cigare i režijske troškove. A volite se, pa vam za sreću ništa više i ne treba?!
Savršen tip, a još puši taj tompus!Bradat je, ima ga... A cigara odaje da je baš, baš mrak!!
Doduše, ja dragog Ernesta nikada sa tom cigarom videla
nisam, ali s obzirom da je bio jako dobar gari sa Kastrom, nema šanse
da nisu delili najbolje kubanske cigare i rum. I naravno, zaobljene žene!
U ime ljubavi moje prema takvima, ja sebi nekada ugodim
finom cigaretom kao što je ta! Tamno braon, još
punija od ohih koje su se u naše vreme pušile pre ovih mršavih i super - mršavih,
sa zlatnim filterom i finim duvanom koji je tako mirisan, da se posle nje, bez
problema, možete ljubiti čak i sa muškarcem nepušačem! Što je za mene,uvek poprilična neprijatnost i nezgodacija.
Ne mogu ti se ja voleti sa nekim ko ne puši! Nikako to ne ide, jer mora taj “moj neko” da deli sa mnom
mog najstarijeg i najvernijeg ljubavnika, moju bolest i moje prokletstvo –
duvan!
Samo tako, nas troje možemo lepo i skladno da živimo, da se
niko nikome tu ne zamera, da se ljubimo
i uživamo... Zajedno peremo zavese, brišemo prašinu i niko primedbi nema!
E, negde posle Ernesta i tog sveta koji je, do tada, držao da su malo
deblje žene svakako ženstvenije i seksipilnije, dodjoše te nesretne šezdesete,
seksualna revolucija, feminizam, mini suknja i sva ta čuda, koja čitavu priču
naglavačke okrenuše!? Pa, i ta moja miljenica Odri, uostalom nije ništa bolja?!
Volim ja nju, slatka mi je... Ali ona i Koko, koju takodje volim i divim joj se zbog večito
aktuelnih crno-belih kombinacija i praktičnih pantalona za žene (koje opet imaju veze sa seksom i feminizmom), zakuvaše nam tu čitavu pizdariju sa
mršavicama kao jedinim poželjnim ženama!
Tako vladate već decenijama!
Kada smo ulazili u 21-i vek, ja se taman ponadala biće nešto, neka promena:
Te priča se bila modna revija ne znam gde, sa malo punijim
manekenkama; Te je anoreksija zlo; Te praviće se haljine veće i od 42. broja; Te menja se svet na
globalno...
Ništa od toga, ćorak!
Do ‘80-ih, sada već prošlog veka, još i tako, tako... Kamiondžije, auto-mehaničari, vozači Gradskog saobraćajnog i uopšte, svi ti koji imaše malo crnog pod
noktima, marili su za nas malo punije, nešto nam dobacivali, zviždali nam, podizali
obrve kad udjemo u bus...
Ali i to prodje!
Od kako magistri menadžmenta, diplomirani ekonomisti ,
pravnici i slični obrazovani momci, počeše da voze kamione i autobuse, da
kopaju grobove u JKP “Lisju” i prodaju
na najlonu, ostadosmo mi buce bez naše
ciljne grupe, bez jedinih muških koji su samo i isljučivo, naši birači bili! Doduše, malo im se kriterijumi promene kada omatore, ali ko
će to dočekati?
Godinama im malo ta oštrica otupi, ali kasno sada, sve već
zauzeto i oženjeno?!
“Eh, sad ste se setili nas bucki, sada kada je došlo do toga
da ljubav, ipak, “na usta ulazi”, jer se sve ove ostale, brzo troše?!”
Kada ste uvideli da imate vitku pored sebe:
Sve super! Rodila dvoje dece a stomaka nigde, ni od korova
nema, ali baš ne voli da kuva ili u tome naročito ne uživa!
(Zna se kako prava kuvarica treba da izgleda da bi, uopšte,
tu titulu i dobila: Rumena i jedra, sa keceljom i varjačom!)
Godine vas stigle, kosti već vlagu vuku čim je kišica ili
magla rosi k’o danas...
A u krevetu nema
neke bucke, tople i podatne, da vas greje?!
A muški se dobro hraniti moraju, to je pod obavezno!
Ne zaboravite onu našu, a kažu i japansku, staru:
“ Kakav na jelu, takav i na delu!”
Нема коментара:
Постави коментар