26. 4. 2024.

„Priče o ženskom“ Snežane Medan

 



 

Snežana Medan. Kuloarska i druge priče. Beograd: Nova poetika, 2023.

 

Autorku knjige upoznao sam na jednoj naturističkoj plaži. Ta činjenica bila bi sasvim nevažna da je u pitanju neko drugo prikazivano izdanje, ali u slučaju Snežane Medan i njenih Kuloarskih i drugih priča ova činjenica dobija posebnu „boju“. Ne boju kostima koju ne nosi ni pisac (Bač, 1966), ali ni autor ovog prikaza. U pitanju je boja TELĀ, belih i preplanulih koja se presijavaju na letnjem suncu. O TELU i Snežana piše...

U vodi smo se sreli. Pitala me je odakle sam rekavši da me, akcenat, „odaje“. Sugrađani, Snežana i ja, lako smo se upoznali. Kasnije ću, u knjizi priča Kuloarske i druge... imati prilike da čitam da junakinje Snežanine proze relativno lako upoznaju svoje partnere, supruge... ali da taj odnos, ljubavno-partnerski, nije nikada jednoznačan. Uvek tu postoji ono „ali što devojci...“

Mada tek na jednom mestu u Kuloarskim i drugim pričama (Četiri slike, str. 42) pominje naturiste vidljivi su podsticaji koja je „lepota poroka“ ostavila u ovoj knjizi. Kako da se piše o nečemu što, svakoga leta, autorka viđa na kupalištima tako prisno, ogoljeno, meko ? Snežana Medan uspeva da TELO „proglasi“ za glavnog junaka/junakinju svoje proze, a da pritom, niti jednog trenutka ne „ukalja“ ni erotsku niti „stvarnosnu“ dimenziju svake pojedinačne priče.

Svaka „kuloarska priča“ svedoči o nekom događaju ili doživljaju iz, može da bude, novosadske ili neke druge stvarnosti. Baš zato što jeste naturistkinja, autorka u licima svojih junakinja oseća vibracije TELA. Jer čak i kada su obučene, ONE su ogoljene, ranjive, bolne...

Kada smo izašli iz vodâ hercegnovskog zaliva, Snežana je počela svoju „priču“. Daleko od toga da ove priče ne bi mogla da napiše i neka devojka ili žena koja, svakoga leta, kupuje novi kupaći kostim, ali kod naturista je „sve to“ toplije, prisnije, ako želite, ženstvenije...

Zainteresovao sam se kada je rekla da piše, godinama, blog. I zaista Hrast, Dobro drvo sadrži sve one kvalitete proze Snežane Medan koji su vidljivi i u knjizi Kuloarska i druge priče. Ogolila je autorka ovaj život, („...gde sam pao i ja...“), kao bitisanje između Firme i vanposlovnog okruženja, kao postojanje junakinja između priželjkivanog i ostvarenog. I baš zato što je autorka „skroz gola“ njene priče nisu ogoljene jer sadrže titraj(e) i vapaj(e) između jave i sna.

Sopstvenom nagošću, Snežana Medan tvorac Kuloarskih..., zaštitila je svoje junakinje (a ima i junaka, ali „manje“...) od banalnosti i prizemnih aluzija na večnim relacijama „muško-žensko“. Naturizam je, Snežani Medan, omogućio da junaci njenih priča budu pristojne radnice PIO i drugih fondova koje, ponekad, u sred radnog vremena, snuju neke druge snove...

Autorka Kuloarskih i drugih priča zbori otresito i bez dlake na jeziku. Pominje novosadske toponime i ljude, ali neke druge, od nas udaljene prostore. Sve to ne umanjuje istinitost, onu poetsku Istinu, njene prozne knjige. Ulaz u nutrinu bića nije, nimalo, lak zadatak i zato junakinje priča Snežane Medan, čak i kada ostvaruju tek delimično svoje poslovne i druge ambicije - ispunjavaju sopstvenu životnu datost.

Pisac Snežana Medan je jedna od onih naturistkinja između čijih se nogu, „krije“ jedna veoma mudra glava. Lepota prizora naturističkih plaža kojima, između ostalih, svedoči i autor ovih redova, omogućila je Sneži da, o životnoj svakodnevnici, piše ubedljivo i dinamično. Ona stvara poput vajarke kojoj „presna životna stvarnost“ služi tek kao pod(tekst) za prikazivanje realnosti izvan „kruga“ koju čine koleginice, deca i muž. „Golotinja“ junakinja pripovedača Snežane Medan i stvarna, nudističko-plažna realnost građanke Snežane Medan sa „istog su stabla“. U oba vida delatna je telesnost muškaraca i žena koji, pričajući o stvarnosnim realitetima, sanjaju neku drugu dimenziju postojanja.

Bilo da je u pitanju odnos unutar kolektiva (divna sekvenca strasti u liftu preduzeća...) ili razgovor sa prijateljicama prilikom ispijanja kafa (i drugih, žešćih pića...) junakinje i junaci pripovesti Snežane Medan iskazuju zaljubljenost/ljubav strasno, potentno, žestoko. Takav je izraz autorke Kuloarskih i drugih priča koja je, skinula „pozlatu“ sa muško-ženskih odnosa u ovoj knjizi.

Kvalitete autorke uočila je Jelena Dilber, pisac pogovora ovoj, prvoj Snežaninoj knjizi istakavši da, ovde, „žene vrlo dobro znaju šta hoće, rasterećene od tabua i zabranjenih snova i misli“ (str. 122). Autor prikaza dodaje da je, poznanstvo sa građankom i piscem Snežanom Medan, obogatilo njegov unutrašnji svet, a ova knjiga priča svedoči o potrebi da se, još jednom, „popriča“ sa stvarnošću u kojoj živimo.

Kao što odlazak na naturističke (nudističke) plaže nije „poziv na seks“ već potreba spoznavanja Sebe Samog, tako ni čitanje zbirke priča Kuloarska i druge priče Snežane Medan nije razvrat, porok ni blud.

Čitanje i pisanje ovakvih storija tek je pokušaj da se raspetlja „tamni vilajet“ muško-ženskih odnosa.


 

Aleksandar Radović, 21. 04. 2024. godine