30. 10. 2018.
26. 10. 2018.
Musaka
Kažu,
danas se u našem srezu desio, nikad ranije zabeležen, neobičan slučaj! Volšeban!
Junak
naše priče taman krenuo da pravi musaku.
Oljuštio
krompir, isekao ga na ploške. Na luku, izdinst’o meso. Izvadio sir iz
frižidera, pripremio rende. Vatru u kaljevoj je dobro naložio. Pre toga, drva
nacepao, bio u nabavci, odabrao najbolje juneće meso... Sve je spremno! Tu mu
je ćerka sa momkom, došli malo iz grada, pa da im tajo nešto spremi za večeru. Bilo
je 3, popodne. Bio je sam, deca otišla u skitnju.
22. 10. 2018.
Kompliment
Pre jedno mesec dana, svrnu mene na neki paprikaš od veprovine...
Naime, morala sam da se odazovem, jer pomenuto nikada nisam probala. A ja moram sve probati, ma crkla! Živa duša, a Bog prašta!
I manje-više što je to bila jedna sjajna žurka, sa 7,8, al' odabranih, duhovitih i opuštenih ljudi; I što sam se smejala do suza, a to nije baš često; I što ste od te veprovine potpuno smeteni, jer afrodizijak je, kažu; I što je tu, na korak od mene, sedelo neko muško stvorenje na koje je sve to, moje veprovsko ludilo, čitavo veče bilo usmereno! Na sav moj hemoglobin od 160, mošte me mislit'?!
Nego, što mi na kraju te noći, jedno prelepo, žensko čeljade, staro 20-tak godina, koje je celoj večeri prisustvovalo, smejalo se bara-bara sa nama, matorcima i strpljivo slušalo moje savete o pokrivanju leđa zbog mogućeg steriliteta, dade kompliment zbog koga sam se, i bez veprovine, zarumenela:
"Neverovatno! Čitavo veče vas slušam...", a već je leđa zašuškala, "Toliko godina imate, a još ste sačuvali dečiju dušu!"
Sada Ona šeta negde, po velikom belom gradu, ljuljajući onu svoju dugu, crnu grivu, bez truni šminke, ali sa širokim i punim osmehom, ne sluteći ni trenutka da ja o njoj mislim i pripovedam. Zaboravila da me zaboravila!
Al, možda su joj leđa i dalje pokrivena...
Photo by Alex
https://www.facebook.com/profile.php?id=100016997018223
Пријавите се на:
Постови (Atom)