"Priča u boji", napisana za http://www.kreativnopisanje.org/mini-konkurs-pisanje-bojama/
"Imala sam
crvene cipele. Dečije. Sa mesinganom kopčom. O njima sam čitavu priču skovala,
toliko sam ih volela. I jednu crvenu haljinu, sa dva reda dugmadi na prednjoj
strani i „bubi“ kragnom. Deda Mrazovo odelo, Snežana iz bajke sa crvenom
mašnom... I to je to!
Posle toga
sam prestala da volim crveno. Čitavu mladost i dugo godina posle nje iz crnog
nisam izlazila. Taman kada sam se ponadala da ću se u nešto svetlije obojiti,
ostadoh udovica. Crni mantili, crne rukavice, crne „sunčane“ naočare... Tada
sam još mislila da je crno boja žalosti i da njenu uspešnu ulogu u lečenju ovih
preživelih, što za samim sobom a ne pokojnim, žaluju i sebe žive, a ne njih
mrtve oplakuju, ni jedna druga boja ne može odmeniti.
„Tako je
lepo i bezbedno u crno se uviti i od celog sveta se sakriti!“, sebe sam tešila.
