Cela žena

Požurila je ispod tuša! Uvila je golo telo u debeli frotir i stala pred lavabo, buljeći u svoj odraz u ogledalu:

„Nemam mnogo vremena! Samo maskara i malo ruža!“

U grlu, zub

„’Oćeš da ti saspem zube u grlo?!“

Pokušavala je da se seti koliko je puta to čula, izgovoreno iz raznih muških usta sa kojima je, duže ili kraće, delila svoj život.

Jezikom je pomazila svoje sekutiće sa unutrašnje strane, misleći kako ih je ipak sačuvala, što, ovaj put, nije moglo da pomuti osećaj nemoći i jada koji ju je, posle mnogo njenog opiranja, slomio i savladao. Ovaj put je bilo potpuno drugačije.

Gospođicama

Kako smo ponosne u svojim samoćama,

a samo izdišemo, nigde udaha.

Arogantno smo ih prozrele

u bedastoći njihovoj, dečački naivnoj.

Pa sad' mašemo pobedničkim zastavama,

crvenim od krvi propalih ovulacija.

Brižno smo čuvale svoje statuse,

radna mesta i profesionalne uspehe.

Ljubile ih 'pre', žderale 'posle'.

Al’ ni nalik oplođenoj bogomoljki,

već usahlih dojki i prazne utrobe.

Zauvek ćerke, nikada majke.

Photo by Alex.