16. 7. 2022.

Kučka




Tumarala je jutrom po tom ogromnom, petosobnom stanu, u kome se osećala kao u zlatnom kavezu. Sama. Svi luksuzi koje je sticala i ulagala da bi sedela na ljuljajućim foteljama i zlatnom niti vezenim tabureima, sada joj ništa nisu značili. Ništa joj to nije trebalo. Bila je jetka i ogorčena na sve oko sebe. Na sebe, najviše.

Danima se tako vukla, sva  patetična i raspekmežena, žaleći se nad teškom sudbom koja ju je zadesila?!

I danima tako, sve do maločas, kad se od srca, sama sebi, na sav glas nasmejala:

- Slavice, postala si kučka! Napokon!

Jer, Slavica je pojam 'kučka' shvatala kao ženu koja ima bilo kakav interes nad muškim objektom i zbog toga ga, tendenciozno i smišljeno samo u svrhu koristi, zavodi. A upravo je uhvatila sebe, pijući kafu na raskošnom, zeleno-cvetno okićenom balkonu, kako mrmljajući kletve protivu njega, psujući mu sve što joj na um padne, zapravo zamišlja njegovu čvrstu guzu smeštenu nad vretenastim butinama i ta slika  je ometa i sprečava da ga, kao i mnoge pre, samo obriše iz imenika i krene dalje.

Na stranu ta seksi šala sa samom sobom, ali promena u njoj je bila očigledna. Kučka je bila svuda. Svuda ju je sretala i viđala. Na svim ogledalima, zastakljenim vratima, izlozima pored kojih je prolazila...

Jer, kučkasto je smišljeno i pažljivo manipulisati drugima, slagati mozaike i lavirinte, čiji svi izlazi vode u korist sopstvene guzice! Nameštati sve prema svojim aršinima, samo kako tebi paše! Sve mora  da se dešava samo u tvoju korist! Kučkasto, fakat.

Poslednjih godina počela je da primećuje tu promenu u sebi. Do malo čega joj je bilo stalo. Ljudi, za koje je ranije izgarala do zadnjeg plamička, stvari u koje je sate svog rada pretvorenog u novac, neumorno ulagala, opremajući svoj kavez da nalikuje gnezdu... Sve je to postalo jako malovažno. Gubila je interesovanja, jedno po jedno. Prestala za bilo čim da žali. Ni za kim nije mogla da pusti suzu. Ni za šta, pogotovo.

Ali, naša Slavica je, kad objektivno sve sagledamo, davno pre isto kučka bila. Samo malo drugačija. 

Besramno se, odajući svu svoju ljubav, vukla i cvilela za svojim gazdama. Kad je ćušnu, ona još više za njima puzi, umiljava se, bez trunke dostojanstva!? Bar koliko ga svaka mačka ima!

- Odvratno pseto sam bila! Nije čudo što me niko nije voleo?! Ko će te poštovati, ako sam sebe nećeš?! – sad je sebe grdila,  ispijajući poslednje gutljaje kafe, na tom prekrasnom balkonu, opružena u savršeno udobnoj ležaljci, rešena da počne da uživa u svemu što ima, ili joj se ponudi. A i ako se ne nudi, uzeće ga! Ovako ili onako. Pre ili kasnije.

Potpuno svesna da joj se, ovaj put može i da sve uzde i kajasi života čvrsto stoje samo u njenim rukama. Napokon, odrasla jedinka kojoj je sve dopušteno. Sve sme, a mnogo toga ne mora.

Da li će ih boleti?

Za to, 5 para nije davala. Nek’ nauče kako se rane ližu! To je bar lako - Na kučki rana, na kučki i zarasla!



Нема коментара:

Постави коментар