15.10.2014.

Gastro izazov



Moja prijateljica sa interneta Olja, koja mi je bila podrška na samom početku mog blogovanja, zadala mi neki domaći zadatak. 
A ja sam vam od onih kojima samo treba nešto zadati! Čim ja nemam nešto što moram da uradim, odnosno napišem, ja vrludam okolo. Ne sedam za komp, lenstvujem, slušam muziku...  Al’ ako mi nešto naredite ili me zamolite, ja to po vojnički! Odmah izvršavam i sprovodim u delo. Čak mi to daje dodatnu inspiraciju.


Ovaj put je u  pitanju blogerska igra u kojoj dobijete pitanja na koja treba da odgovorite ili vam zadaju nekih par reči, pa vi onda koristeći iste, neku pričicu skujete. Ovaj izazov je vezan za gastronomiju, a pošto sam ja u duši, zauvek i jedino, samo kuvarica, rado prihvatam bačenu mi rukavicu, pa šta god da bude!

Olja obitava na sledećoj adresi: http://odsvegaponesto-oljaka.blogspot.com/

Mislim, ona zapravo živi u Perlezu, ali šta je malo i neugledno Banatsko seoce naspram njene virtualne kuće u kojoj je ona, zapravo, svoj na svome – njenog bloga?! Tamo ona, isto kao i ja, svojim čitaocima dušu otvara, pričajući im neke, samo njene, nekada setne a nekada krajnje trezvene, reči. Svega kod nje ima -  od feng šui-a do ozbiljnih životnih pitanja ili nedoumica! Ovaj put je došla na red gastronomija u kojoj Olja traži od nekolicine nas da damo odgovore na njena sledeća pitanja:




Volite li da jedete ili vam je ishrana samo način da opstanete?

Olja, ne znam kako bih ti na ovo odgovorila? Mogu samo da citiram moju sestru, koja na jednoj kafi u sred najžešćeg bombardovanja Novog Sada, izjavljuje:

 „Jebeš seks!? Kada ja pojedem dve sarme –  E, to je orgazam!“ Misleći pritom na one velike, vojvodjanske, od listova futoškog kupusa! Od kilo mesa dobiješ desetak komada!
Jedem retko i malo, ali dobro i kvalitetno! Kuvanje je umetnost i u jelu treba uživati!

Šta najbolje umete da skuvate?

Kako da ostanem u granicama skromnosti, a da se ipak pohvalim?! Ne znam...
Mnogo ljudi u mom životu je jelo za mojim stolom! Od kanapea sa lososom, preko gibanica, kiselih testa, proja, podvaraka, sarmi, pasulja do „Pavlovih“ sa šumskim voćem ili ručno pravljenih čokoladnih bombona. Špajz mi je omiljena prostorija u kući, pa iz nje niko nikada gladan nije otišao! Uglavnom sve pojedu! Moj sin kaže da sam sjajna kuvarica! Volim da kuvam i uživam u tome!

Pravo pitanje upućeno meni bi bilo: „Za koga najbolje kuvate?“
Za one koje volim.  

Da li je korišćenje masti u ishrani zdravo?

Pojma nemam... 
"Bolje da ljulja nego da žulja", kažu jedni! Ovi što pričaju o holesterolu koji potiče iz životinjskih masti, sto posto lažu! Ja sam ubedjena da je holesterol posledica nekih drugih štetnih tvari koje unosimo sa hranom. Ako celu zimu živite na kiselom kupusu, slanini i crnom luku bićete zdravi ko dren! Naravno, prava domaća slanina, ne ovo što se prodaje pod tim imenom. Ja lično, ne mogu da živim bez masti u ishrani jer mislim da me čuva od virusa i prehlade. Ali, u vrlo malim količinama.
Maslinovo ulje uvek pre nego suncokretovo. Ništa prženo ni pohovano.

Šta ne volite da jedete i zašto?

Krompir.
Kod pitanja br.2 sam baš htela da kažem kako je krompir jedino jelo koje ne umem i ne volim da spremam.  Citiram, opet, sina:
„Kevo, ubijaš sa klopom! Ali, ne znaš krompir da ispečeš, nema šanse!“

Ne volim da ga jedem jer nema neki privlačan ukus. Meni to ko drvo! Testenine, kukuruz ili pirinač - može!


Šta biste radije izabrali za obrok, pasulj prebranac ili gulaš čorbu i zašto?

Sulj-pa je zakon! Zato što je sulj-pa!

Ali ne sa mnogo mesa. Tek po koje rebarce, da miris dima ne nadvlada miris i ukus pasulja! Ako misliš na onaj u zemljanoj posudi, iz rerne – opet bolje od gulaša! Sa dobrom kobasicom – bez premca! Čak sam ga pravila i sa ribom! Sjajna kombinacija!

Da li je ljuta hrana zdrava i ako jeste zašto?

Samo sveža ljuta paprika kao prilog ili salata je zdrava. Poboljšava cirkulaciju, čisti krvne sudove... . A i afrodizijak je, samim tim treba da bude ključna u ishrani savremenih srpskih muškaraca!
Ostali oblici ljutog, imam utisak, nisu zdravi po organe za varenje.

Probate li specijalitet lokalne kuhinje, na nekom od svojih putovanja i zašto?

Pa, samo zato i putujem! 
Da bih videla šta drugi narodi kuvaju i kakva im je klopa! Hrana sve govori o ljudima. O njihovom mentalitetu i karakteru. Obožavam da vidim njihove pijace, da osetim miris njihove kuhinje! Ali više volim da skupljam recepte i pripremam neku novu i interesantnu klopu, nego što volim da jedem. 

Treba li decu prisiljavati da jedu ono što ne žele?

Nikada i nikako! Kada sam bila dete posebno mi je išlo na živce kada me teraju da jedem nešto u čijem ukusu ne uživam! Pa mi još ne daju da čitam za stolom! A knjiga se tako lepo podboči iza tanjira... Onda pojedeš i ono što ne voliš, jer ni ne misliš o klopi. Samo čitaš.
Deca su kao male životinje – jedu ono što im je potrebno. Zakonom bih zabranila da deca moraju da jedu slatki kupus ili punjenu papriku! Samo fil iz nje! 
Svojevremeno sam mome sinu kada je još bio u vrtiću, u male flašice od lekova sipala "Vegetu"i obučila ga kako da je prošvercuje u trpezariju. Da dete sebi dosoli! Čuj?! Kao... "Samo potpuno neslana supa je zdrava?!" 
Kuvarice ga posle nekog vremena uhvatile, izgrdile ga, oduzele mu flašicu, i stavile ga pod strogi nadzor! Od onda mi dete više supu ne voli?!


 Ko je u vašem životu najbolje kuvao?

U mojoj porodici je bilo odličnih kuvarica! I svaka je u nečemu bila majstor. Bakine štrudle sa orasima, ali tanke, od „rahlog“ testa, kako je govorila ona! To je masno, ali dizano testo. Tetka-Nevenkina štrudla sa makom i ćurka na podvarku su ušli u anale porodične gastronomije! Niko nije znao da napravi savršeniju pitu ili burek od moje mame – tanko testo kao paučina, a sve leti preko onog velikog, trpezarijskog stola. Mama je pravila odlične torte i forsirala zdravu, blagu, nezačinjenu i nezaprženu hranu. 
Ali, ja spremam hranu onako kako ja volim pa sada uživam u nekim ukusima koji su mi uvek bili strani. Na primer, patlidžan nikada nisam volela, ali danas je uz papriku, centralno mesto moga jelovnika. Otkrila sam načine kako da ublažim njegovu jačinu i prilagodim ga svom nepcu. Odgovarajući začini svako, na izgled, obično jelo, podignu na viši nivo!  Tako da sam sama sebi najbolja kuvarica.

Posećujete li Mc Donalds, i ako da, šta vam se sviđa iz njihovog izbora jela?


Volim Škote i njihova prezimena! Čak i kiltove! Ali...
Ježim se od tog načina ishrane i zaobilazim taj bircuz u širokom luku! Jako sam se razočarala kada sam shvatila da su „Dva štapića“ svoju, inače, odličnu kinesku kuhinju, u svom restoranu u TC „Ušće“, sveli na najobičniju, tešku i teskobnu, brzu hranu! Jedete neke kuglice, a one kao da su sada istrčale iz Meka! Kinezi da to vide, ne bi očima verovali!

Žito sa šlagom ili kesten pire i zašto?

Ni jedno ni drugo. Previše obični ukusi. Pre Tursku baklavu sa pistaćima ili dobru princes-krofnu! Tortu sa sušenim urmama, smokvama, kajsijama i čokoladnim filom - uvek!
Volim kada mi slatkiš eksplodira u ustima! Ako je desert završnica jednog obroka, onda neka bude maestralan!



Nastavak u sledećoj igri. 


photo credit: www.telegraf.rs; www.metro-portal.hr