26.04.2014.

Rušim špajz i pravim teretanu







09.01.2014 god. u 17.39










17.

Bože, kakav broj? Totalno bez veze, mislim da bezveznijeg od njega nema?!
Niti šta možeš njime izmeriti, niti se deli, niti korenuje na okruglo što je, po meni, jedino i pravo korenovanje koje postoji!

Samo na okruglo, ništa zarezi i decimale!  Sve što je ćoškasto bode, i od toga ništa nema!
To vam isto k’o i sa mršavim ženama?!

Znam, znam... Sada ćete vi mršave da se uvredite, jer ja favorizujem nas?!   
Ono...  Malo oblije...
Ali, dajte i nama naših pet minuta!
Svaki dan ste vi na televiziji, na modnim i ostalim kanalima, novine su vas pune, od “Skandala” i “Blic Plusa” (ili “Pulsa”? Ne čitam to, pa ne znam?),  do “Vogue”-a i “Cosmopoliten”-a!!
Ceo svet je vaš!
Okupiraste nas sa dijetama, pilulama, sirupima i kapima, kapsulama, rastvorima, algama nabijenim u male tabletice koje kada popijete sa litrom vode nabujaju i tako vam, navodno, napune želudac!
Citrusi, ananasi, koncentrovani sirup od difenbahija, lišće od Moldavske smokve ili Sibirske mandarine?!
Saharska borovnica  i Etiopsko hlebno drvo?!

Znači, samo nam još krilo slepog miša, (piti ga tri puta dnevno - bez jela), nisu upakovali i prodali, ne bi li  nas, ovo malo jada buca i debeljuca, prešlo na tu vašu, već krcatu od konkurencije, stranu?!
O spravama za mučenje koje su na sve to, skupe do zla Boga, a i često opasne za prednje zube i malu decu, ne bih ni da trošim reči.

I ja sada opet ne jedem, samo kafa i cigare, nešto malo tek da na’ranim kera...
Došli oni moji crveni ( čitaj “veseli”) dani, a i haljine neke od No. 44 su mi važne i bitne. Obući ih moram! Tako da je ovo što nepovezano pričam  samo posledica halucinacija od gladi i iscrpljenosti!

Man'te se vi mršave nas debelih! Mi vas ne diramo, nemojti ni vi nas!

I, molim?!  Sve u redu.
Što se sada bunite tu protiv mene, koja tvrdim da je samo oblo, bez ćoškova, toplo, renesansno ružičasto, sa lepim butkama i guzama koje su ženstvene, jedino i pravo telo koje svakome, iole normalnom i pametnom muškarcu, treba?!
Dozvolite, molim vas!? Vaš je ceo muški svet! Ali bukvalno, ceo!

Svi fudbaleri, utegnuti u “Armani” odela i bele, kao sneg košulje, sa tamnim naočarima, koferima i stvarima u njima,  koje koštaju koliko i pola moga života, ukupno... Sa automobilima o čijim ciframa ni ne moram!
Jahtama, avionima, heliodromima i golf terenima – Svaki je vaš!!

Da ne pominjem glumce, pevače, rokere, slikare il' pisce?! Prosto, sve što hoda zemljom a zove se muško, vaše je!

Da li možete mog miljenika Deppa da zamislite sa jednom, recimo ovakvom kao što sam ja?!
A mogli bi da budemo par. Tu smo mi negde po godinama. Mislim da je on malo stariji od mene, možda...
No, to nije ni bitno, godine su, i ovako, postale totalno marginalna stvar! Niko više za bilo kakve razlike tu ne mari i ne pita!

Muški nikada i nisu. Vole piletinu, pa to ti je! Al’ i žene počele da ne mare, nego lepo šetaju mladje tipove, bez truni “Tri metera somota”?!

A i danas je  potpuno normalno, da mi se klinac, možda drugi osnovne, u pekari, kada hoće preko reda, obrati sa: “E, jel’ moš’ da me pustiš, zvoni mi!?”

Izvinite, to u naše vreme nije bilo! Poneki usamljeni primer deteta iz socijalno zapuštene  i siromašne  porodice, koji je bio “školski” mnogim generacijama pre, a i posle mene, pa o bontonu ništa ni ne zna! Na njima se videlo i ko su i odakle su, pa se moglo očekivati da se nekome ko može, malte ne, baba da mu bude, obrati sa “ti”. 
Vidiš da je čovek siromah, da ga nisu gajili ni lekari ni sudije, nego polu ili nepismen svet, pa te i ne čudi?!
Ali ovo nije ta priča. Ova deca što se meni danas, gospodji u godinama, mnogo bližima baki nego mami, obraćaju na “ti”, ne izgledaju kao da su iz socijale, naprotiv!
Dete ima patike, koje koštaju koliko i moje bolje cipele, kojima se nekada počastim?! Baš kad zaslužim!

Kao danas, recimo. Za položen kolokvijum. Kupim kutiju” Sobrania” crnog,  ali onog u pljosnatoj, širokoj kutiji... Onog  što se prvo pojavilo, pre ovih, popularnih, “slim”.

Da,  opet mršave u akciji, opet vode i brojnije su! Niko više ni debelu cigaru neće, a ne ženu?!

Sve mi nekako bude milo oko srca, kada vidim neke tipove, neke dobre svetske frajere, iz prošlih ili sadašnjih vremena nebitno, kako  puše one kubanske cigare - Havane, tompuse, cigarilose...
I kako uživaju u tome, strasno kao sa ženom! Kako to dobro izgleda i kako im samo lepo stoji?! 

Naravo, ne mislim tu na likove kao Ruzvelt ili Čerčil... Jebi ga, političari uvek nekako gube.

Mislim na dobre frajere koji su imali  šarma, seksipila  i karme u sebi!  Setite se samo Hemingveja! ( Pulicer, Nobel )

Mračan tip i ekstra lik! Pravi muškarac, koji gde god krene nosi pušku, udicu i pisaću mašinu?!

Pa kud boljeg frajera od njega?!

Pametan je -  uvek imate sa kim da pričate i da se smejete; Puškom i udicom će vas uvek nahraniti, bez brige ste; A pisaća mašina , danas menjana za komp – tek neki dinar da se zaradi, za cigare i režijske troškove. A volite se, pa vam za sreću ništa više i ne treba?! 

Savršen tip, a još puši taj tompus!Bradat je, ima ga... A cigara odaje da je baš, baš mrak!!
Doduše, ja dragog Ernesta nikada sa tom cigarom videla nisam, ali s obzirom da je bio jako dobar gari sa  Kastrom, nema šanse da nisu delili najbolje kubanske cigare i rum. I naravno, zaobljene žene!


U ime ljubavi moje prema takvima, ja sebi nekada ugodim finom cigaretom kao što je ta! Tamno braon,  još punija od ohih koje su se u naše vreme pušile pre ovih mršavih i super - mršavih, sa zlatnim filterom i finim duvanom koji je tako mirisan, da se posle nje, bez problema, možete ljubiti čak i sa muškarcem nepušačem! Što je za mene,uvek poprilična neprijatnost i nezgodacija.

Ne mogu ti se ja voleti sa nekim ko ne puši! Nikako to ne ide, jer mora taj “moj neko” da deli sa mnom mog najstarijeg i najvernijeg  ljubavnika, moju bolest i moje prokletstvo – duvan!
Samo tako, nas troje možemo lepo i skladno da živimo, da se niko nikome tu ne zamera, da se ljubimo  i uživamo... Zajedno peremo zavese, brišemo prašinu i niko primedbi nema!


E, negde posle Ernesta i tog  sveta koji je, do tada, držao da su malo deblje žene svakako ženstvenije i seksipilnije, dodjoše te nesretne šezdesete, seksualna revolucija, feminizam, mini suknja i sva ta čuda, koja čitavu priču naglavačke okrenuše!? Pa, i ta moja miljenica Odri, uostalom nije ništa bolja?!
Volim ja nju, slatka mi je... Ali ona i Koko, koju takodje volim i divim joj se zbog večito aktuelnih crno-belih kombinacija i praktičnih  pantalona  za žene (koje opet imaju veze sa seksom i feminizmom),  zakuvaše nam tu čitavu pizdariju sa mršavicama kao jedinim poželjnim ženama!
Tako vladate već decenijama!

Kada smo ulazili u 21-i vek, ja se taman ponadala biće nešto, neka promena:
Te priča se bila modna revija ne znam gde, sa malo punijim manekenkama; Te je anoreksija zlo; Te praviće se haljine veće i od 42. broja; Te menja se svet na globalno...


Ništa od toga, ćorak!

Do ‘80-ih, sada već prošlog veka, još i tako, tako... Kamiondžije, auto-mehaničari, vozači  Gradskog saobraćajnog  i uopšte, svi ti koji imaše malo crnog pod noktima, marili su za nas malo punije, nešto nam dobacivali, zviždali nam, podizali obrve kad udjemo u bus...

Ali i to prodje!
Od kako magistri menadžmenta, diplomirani ekonomisti , pravnici i slični obrazovani momci, počeše da voze kamione i autobuse, da kopaju grobove u  JKP “Lisju” i prodaju na najlonu,  ostadosmo mi buce bez naše ciljne grupe, bez jedinih muških koji su samo i isljučivo, naši birači bili! Doduše, malo im se kriterijumi promene kada omatore, ali ko će to dočekati?
Godinama im malo ta oštrica otupi, ali kasno sada, sve već zauzeto i oženjeno?!

“Eh, sad ste se setili nas bucki, sada kada je došlo do toga da ljubav, ipak, “na usta ulazi”, jer se sve ove ostale, brzo troše?!”

Kada ste uvideli da imate vitku pored sebe:
Sve super! Rodila dvoje dece a stomaka nigde, ni od korova nema, ali baš ne voli da kuva ili u tome naročito ne uživa!
(Zna se kako prava kuvarica treba da izgleda da bi, uopšte, tu titulu i dobila: Rumena i jedra, sa keceljom i varjačom!)
Godine vas stigle, kosti već vlagu vuku čim je kišica ili magla rosi k’o danas...  
A u krevetu nema neke bucke, tople i podatne, da vas greje?!

A muški se dobro hraniti moraju, to je pod obavezno!
Ne zaboravite onu našu, a kažu i japansku, staru:

“ Kakav na jelu, takav i na delu!”





photo credit: facebook.com