Udovice

14.12.2013. god.  9.30

Subota...

Napolju se ne vidi od magle i to one mrazne...Ulična svetla se razlivaju kroz nju, tek toliko slabašno da se da naslutiti koliko je hladno...

Oko onog putera od juče, ima još nešto...

Moja mlađa koleginica Miljana, koja je velikim delom organizovala to "anketiranje" zaposlenih vezano za mene kao nepodobnu personu za Sindikalnog Vođu, juče kaže:

 "Znaš, ja mislim da su oni ljubomorni na tebe, zbog svega u tvom načinu života, prosto...

Ljubomora!" 

E, tu imam putera, priznajem...

Svojevremeno, još za vreme slobine teške vladavine...

*Znam da se imena pišu velikim!! Ali, ovo ime ne!!*

... Priča meni moj tadašnji Sindikalista Lazo kako ne razume zašto ja jedina u celoj firmi dolazim Jugom na posao, a benzina nema ni za lek, plaća se suvim zlatom i da "Čak ni ja nemam love za benzin, a ti se vozikaš?!" 

Pošto nisam znala šta bih mu rekla a da bude suvislo i istovremeno pristojno smislim u sekundi laž:

"Pa, da ti imaš švalera koji radi na pumpi, možda bi se i ti vozio!" 

A benzin sam kupovala k'o i svi ostali, iz flaša od Coca Cole, kanti, kanistera i sličnog, žrtvujući mnogo šta drugo za to, jer busom ne volim da se vozim, nikako. 

Izvinjavam se mojim sugrađanima, ali molim vas, pola sveta nije čulo za kupanje, dezodoranse, život bez belog luka i četkicu za zube...

Sledeći bitan momenat je trenutak mog prelaska iz sveta udatih žena, u svet udovica. 

E, to je bilo zaista skandalozno! 

Jer, baš kada su svi očekivali, pažljivo prateći svaki moj pokret da ću napokon jednom potonuti, sagnuti glavu od nemoći koja mora biti posledica činjenice da sam podstanar sa kirijom od 100 maraka, platom od 50 i detetom od 6 godina, a sve to treba da napravi Zombija od mene...

Ništa od toga se ne dogodi...

Inače, neke moje koleginice  koje su imale isti gubitak a živele sa malo više zaleđine od mene, imale su podršku celog kolektiva u Udovičkoj tuzi... 

Svi su ih sažaljevali i pomagali, skoro dan žalosti u kući proglašavali!!

Njihovi gubici nikada nisu prežaljeni od strane Fonda s obzirom da su jednoj od tih koleginica, čak dvoje dece nakon njenog penzionisanja u Fondu zaposlili!! Dan danas su tu...

Drugi nemili slučaj...

Pravnica, dvoje dece...

Malte ne, sutradan nakon muževljeve smrti dobije rešenje za Načelničko mesto?! A i sina smo, lojalno i odano, zaposlili!!

Mene niko tada, pre petnaest godina, a ni sada nije pitao kako mi je, da li mi treba neka pomoć, ništa od toga...

Bobi me jednom, tačno posle deset godina udovičkog staža, 2008. godine, od Sindikalnih para častio sa gratis 7 dana letovanja u Čanju!! 

Super mi je bilo i baš mu hvala!! Pola kofera knjiga sam pročitala i sve dane samo sa konobarima razgovarala!!

"Izvol'te, hvala, molim..."

Prelep odmor...

Udovica na koju se nikada i niko od njih,  Bogu hvala, sažalio nije!!


*Pola priče sam odavde, bez imalo griže savesti, isekla i na đubre nemilo bacila, jer je dosadna i zamorna bila!! 
Zamislite samo priču o mojih, bezmalo trideset godina u fondu za penzijsko!!?? 
Godina rada i učenja!!

Uzbudljivo do zla Boga!? 
Stari čitaoci koji je sa Fejsa, možda neki oštri, pamte verovatno ni u ludilu ne mogu toga sveg cirkusa da se sete?! 

Kada bi taj bačeni deo priče u film neki pravili, to bi grdni neorealizam bio sa glavnom ulogom patetične službenice koja ceo život svoj posao jako odgovorno i ozbiljno radi, pa još očekuje da joj neko, uz platu koju redovno prima, bude na tome i zahvalan!! 

Tada kada sam sve ovo što je bacanje preživelo, pisala...
Neverovatno?!

Potpuno sam druga, različita od ove sada, ovog trena, tada bila!

Koliko čovek gledanje na stvari može promeniti u nepunih mesec, dva?! 

Koliko može još da poraste, da shvati, da se uozbilji ili pak nečemu prezrivo nasmeje?! Nečemu što je do malo pre, svojski, od srca poštovao i "Radu koji od majmuna Čoveka stvori", kao Bogu se klanjao!? 

Samo se učenju i dobroj volji prepustite! 

Pažljivo i netremice, pa makar vas peklo oko i bolelo, gledajte svet oko sebe, u meru se sa njime postavljajte i uprkos starosti, potrošenosti il' nemoći, prema njemu sebe, po stoti put, parajte!!
I uvek o sebi i duši svojoj, a ne o radu i nagradama koje za njega vam sleduju, brižno mislite!!*

Dobro jutro, toplo se obucite, kape, rukavice... A ja odoh da radim na "crno", treba da otplatim neku bundu, koju sam isto tako, drsko i bezobzirno kupila pre mesec dana!!