Četiri slike

Znam, trebalo je o letovanju! A videćemo do kraja, koja i kakva će priča ispasti?

Kratki putopis sam i sama /Ko me šiša?!/, obećala na mom Fb zidu još onomad, dok sam se pakovala i spremala na to, od samog početka i starta, nenamerno putovanje, koje će u mojim životnim memoarima ostati zapamćeno kao šesnaest dana krcatih slučajnostima!

Za razliku od normalnih putovanja u kojima je sve do detalja planirano, čekirano, bukirano, avansno plaćeno i sigurno, ovo je od dana same ideje: „Otići kod prijateljice u Herceg Novi, grad cveća i grad mladosti mog bivšeg ljubavnika!“, bilo potpuno neizvesno i pod znakom pitanja. Nisam znala ni kada, ni čim’ i ni sa kim ću podeliti zadovoljstvo boravka na mom omiljenom delu Jadrana, crnogorskom moru?

Ali, meni kao osvedočenom ljubitelju morskoga plavetnila i jadranskih jutara, sve to nije ni bilo važno! Kada na more, prvi put posle nebrojeno godina, odlazite ponovo kao slobodna žena, bezmalo devojka, studentkinja  sa očišćenim junskim rokom, onda vam letovanje dođe kao zaslužena apsolventska ekskurzija na koju ste svojevremeno zakasnili:

Slika 1.

On je, samo slučajni, nudista! Čak ni golišav, nije potpuno siguran u svoje telo?! Ne zna gde i kome pripada?! Zato ne voli da bude obučen, jer samo hodajući go oseća svoju muškost kako mu se klati među nogama i čini ga potpuno bezbednim i sklonjenim od  radoznalih pogleda. Samo ogoljen je potpuno sakriven!

Negde je, još davno, dečije glave zabodene među silnim knjigama, međ' babama i tetkama, časovima klavira i stranih jezika, izgubio sebe, pa sada već trideset i kusur luta po svetu, obilazeći nudističke plaže u potrazi za svojom, nestalom formom! 

Pogotovo se tome posvetio od kako je završio sve moguće škole, stekao silne titule i zadobio uvažavanje kolega iz akademskih krugova, jer sada je za tu iscrpljujuću poteru, imao vremena. Spajao je lepo sa korisnim – Putovao po savetovanjima i simpozijumima širom, ovaj put, Crne Gore, a u danima između brčkao se po moru i puštao mozak na pašu...

Opušten i ležeran, zadubljen u knjigu ili razgovor ali uvek na pritajenom oprezu, vrebajući je čekao da se pojavi njegovo, novonađeno i krcato pouzdanjem, muško telo!

Slika 2.

Stajala je sa rukama na kukovima i klatila se celim telom, negodujući prekornim glasom:

„Pa, šta je sada ovo! Nismo se tako, bratac, dogovorili! Ajde, ustani!“

Gurala je stopalom, jedva držeći ravnotežu, njegovo skoro beživotno telo. U glavi je već bila potpuno trezna, samo što noge i ruke nisu htele da je slušaju, pa je bezuspešno pokušavala da otključa bravu na vratima hotelskog apartmana! Ključ je bio zaglavljen! Ni levo, ni desno!

A lepo joj je mama govorila još pred polazak na letovanje:

„Stojanka, kloni se alkohola i muškaraca!“

I ona je pazila na to, od prvoga dana. Obarala je poglede pred nasrtljivim udvaračima, kojih je još jedino na moru bilo povazdan i bežeći od njih skalanjala im se sa puta. A uveče je pila samo čašu belog.

„Pa šta ćeš sada?! Ustani! Vid’ njega! Šta tu ležiš!?“, u prolazu ga je opet pogurala nogom, nastavljajući da hoda gore, dole, od čajne kuhinje u kojoj je on ležao do zabravljenih vrata, dok je on krkljao kao u samrtnom ropcu! 

Nije znala šta da radi? Videla je njegovo bledo lice, obrazom priljubljeno za pločice i ruku podvijenu pod njegovim telom u potpuno neprirodnom položaju. U jednom trenutku je prestao da diše.

Već je zamislila hotelski hodnik oblepljen žutom policijskom trakom i svoju sliku u novinama, sa naslovom: „Gošća ubila domaćeg!“, i čula prekorni glas svoje majke: „Lepo sam ti govorila!“...

To nikako nije smela da dozvoli. Sada već potpuno koordinisanih pokreta, napunila je čašu hladnom vodom i pljusnula mu u lice! Klekla je na pod, uhvatila ga za ramena i počela svom snagom da ga drmusa:

„Najbolje da mi umreš! Brate, nismo se tako dogovorili dok smo pili i rolali!“

Otvorio je oči i istog trena počeo da povraća.

„Samo ti povraćaj! Živ si, Bogu hvala!“, veselo je otrčala u kupatilo, vraćajući se sa rukama punim rolni toalet papira, koje je užurbano odmotavala i bacala po podu, ne bi li što pre sakupila njegovu bljuvotinu...

„Život si mi spasila“, mrmljao je glave stegnute među kolenima, kasnije, kada ga je već izvela na terasu, na svež vazduh.

Strpala ga je obučenog u krevet, stavila mu mokar peškir na čelo i zaspala pored njega. Ujutro je otišao, ostavši joj dužan 20 evra, koje mu je sinoć ljubazno pozajmila. Više se nije javljao...

Slika 3.

Gledala je njegovo prelepo, muževno lice obraslo čekinjavom, prosedom bradom od ’tri dana’, koje je krasio široki osmeh, oivičen mekim, prljavo roza, privlačnim usnama. Držao je njen, spram njegovog maleni dlan, među svojim toplim, suvim šakama i govorio reči koje je oduvek, od kako je za sebe znala, želela da iz, baš takvih usta i sa takvog jezika, sazna i čuje! 

Ceo život je njega, takvog, čekala! Ne samo što su reči koje joj je govorio, opasno približivši svoje lice njenom naginjući se preko stola za kojim je tren pre sama sedela, bile čarobne i zavodljive nego je cela njegova pojava odisala radošću, jednostavnošću i mirnoćom. 

Udvarao joj se, ne toliko hrabro, koliko ležerno i opušteno, nalik malom detetu koje za strah niti zna niti mari i glasom, dubokim kao najfiniji pliš il’ somot govorio neke, njenom uhu do tada nepoznate, reči:

„Odmah“ „Poznao“ „Znao“ „Luda“ „Neverovatno“ „Nikada“ „Posebna“

Po gugutavom akcentu i valjanju suglasnika, znala je da će želeti njegov jezik duboko u svom grlu... I da će želeti više, jer će joj uvek biti malo! Još je, na čas, ugledala rupu na njegovim farmericama, koja je otkrivala deo tamne muške kože podno prepone, obrasle dlakama! Osetila je trnce niz kičmu.

Gledala ga je kako spava, žaleći što ne ume da crta. Da zabeleži obrise njegovog nagog tela, otežale tetive ispod savijenog kolena i  široku, tetoviranu podlakticu kojom je prekrio oči povrh preplanulih obraza, zaklonivši ih od jutarnjeg sunca na kome se njegova glatka koža presijavala.

Samo crtežom bi sebi dokazala da ga nije sanjala. Ovako, on i ne postoji.

Slika 4.

Rešila je da, napokon, malo odmori mozak... Da bude sobarica.

Da ribajući tuđa govna okonča svoju blistavu karijeru diplomiranog ekonomiste, komercijaliste, menadžera i direktora! Da razuzdanim i vrckavim životom, kakav sobarici i dolikuje, ismeje sve svoje bivše funkcije, odgovornosti i radna mesta, na kojima je vek provela pretvorena u zahuktalu mašinu za pravljenje para – Jaka, sposobna i otresita.

Sve je rasprodala što je imala, otpratila dete u inostranstvo, i došla na crnogorsko more da bi radila i zarađivala tačno koliko joj treba.

U odnosu na stara vremena kada je njen život imao veliku cenu, sada je relativno jeftino prolazila – Trebalo joj je samo za smeštaj, cigarete i kafanu, gde bi ispijajući vinjake glasno nazdravljala svojim mladim ljubavnicima želeći im zabavnu starost i gomile lepih žena, ubijajući tako onog skota što joj je, još od rane mladosti, živeo u duši! Njega, svoju jedinu ljubav!

„Bio je lep kao Alen Delon! Crkla sam pukla dok nije bio moj!“, u poverenju mi je šaputala, da gazda ne čuje. Da ne pomisli da je lenja jer gubi vreme na razgovore sa mnom:„Dvadeset i devet godina sam sa Njime krv bljuvala! Ma koliko da sam Ga volela, verna mu i odana bila, sina mu rodila... Nikada mu se nisam omilila. Nikada me onako, toplo, kao ženu, pogledao nije? A obožavala sam zemlju po kojoj hoda!“

Još uvek je lepa. Kao i onda, kada je izašla na duplerici „Start“-a pa je od te love, u devetnaestoj, vozila mečku i svojim golim sisama prkosila celom svetu, mirno pustivši da je se svi odreda, od roditelja do prijatelja, odriču!

„Sve sam imala! Mladost, pamet, lepotu, novac... A samo sam Njegova robinja bila! Čim Ga ugledam, sva moja hrabrost sa mene spadne!“

Kada Ga je pre osam godina sahranila, osetila je beskrajno olakšanje, kao da joj je ogroman zloćudni tumor skinut sa srca i duše, misleći da Ga se rešila. Zauvek.

Sve do jednog jutra.

Mladić je, kao i svaki put kada su se budili zajedno, doneo njenu kafu u krevet. Kao i svaki put, obuvao bi joj čarape na bosa stopala, da ne ozebe. Pokrivao je i ušuškavao. Servilno joj se, u strahu da je ne izgubi, smeškao. Obožavao je.

I sve bi bilo kao i pre da ovaj put nije zbacila pokrivač sa sebe vođena mučninom u stomaku i otrčala u kupatilo. Ispljuskala je lice vodom, dišući duboko... Podigla je glavu i kroz ogledalo ugledala poznati, prezrivi pogled!

Njegov.

Od tada glogove ko'ce u srce zabada, ne bi li Ga, tako povampirenog, ubila!

Photo by Alex.