Inercija

Refleksno je dlanovima pokrila gole grudi, čim je, još omamljena od sna, ugledala nepoznato lice koje je mirno i spokojno spavalo na jastuku do njenog.

„Opet sam sinoć pravila sranja!?“, pomislila je, pažljivo i nečujno se izvlačeći iz velikog kreveta obasutog plešućim tačkama jutarnjeg sunca koje se probijalo kroz spuštenu roletnu. Oblačila se spretno i uigrano, ne čineći ni jedan pokret viška, bacajući pogled na njegove spuštene kapke, moleći Boga u sebi da ga ne probudi: „Samo da pobegnem pre suvišnih pitanja!“

Pitanja na koje ni ona sama nije znala odgovor...

Ni sama nije mogla razaznati sopstvene emocije, koje su u talasima udarale po njenom srcu ili međunožju, praveći neviđenu zbrku u njenom umu, a kamo li da ih njemu, potpunom strancu, objašnjava?!

„Bože, molim ti se! Samo da ga nisam zavela! Neka je skot, isti kao ja, što od emocija pravi jebarnik! Samo da nije neka čista duša!“, nije htela svoje nemire i nedoumice prenositi na nedužne. Za razliku od nje, koja se posle burne noći i pola sata sna zastrašena budila, on je, još uvek, mirno spavao, ubeđen da će je ujutro zateći pored sebe i ponovo je počastiti svojim vrelim dodirima. Ravnomerno je disao, glupo i naivno uveren da je noćašnji, u istom trenu doživljeni tantrički orgazam, potvrda večne ljubavi i pripadanja!

Već potpuno budna i obučena, priznavala je sebi da ga je prevarila svakim svojim grčevitim drhtajem! Slagala ga je svakim svojim ujedom po njegovom bedru i besramno mu prodala rog za sveću... Jer, tek jutrom su događaji iz noći, zamagljeni savršenom mešavinom žestokih pića, dobijali precizne obrise i jasnoću dokazujući joj da je opet, glavom kroz zid, već po navici, zalutala i otišla u pogrešnom pravcu.

„Gaduro nesnađena!“, psovala je sebe zatvarajući nečujno vrata njegovog stana, a već spremna da sebi sve oprosti.

Samo zbog inercije koja ju je, nesavladiva, nosila.

Photo by Alex,