Kako u reč da te stavim,
da te uprostim i u stih podesim?
Da tvoj udeo u sebi smanjim?
Sen tvoju osećam za petom,
a dah tvoj me po temenu poliva
Sediš, pušiš i brišeš me navlaženim palcem
kao mrvu pepela.
Vučeš sve konce,
potpuno bezazleno nesvestan toga
Spajaš me sa starim likovima
crno-belog filma, mojih prvih dana.
Ti bacaš kockice na povoljne, dobitne strane
za stolom gde je ulog samo moja sudba.
Crtaš, slobodnom rukom, mape mojih kretanja
pakuješ mi i puniš kofere mojim intimnim sitnicama,
Karte za put mi vadiš, teraš me da olovke oštrim
Vodu za mnom, baksuznom, prosipaš
Sve mi dobro misliš
Iskreno mi sreću želiš.
Lavina ljudi, reči, emocija
u mome životu, tobom, pokrenuta
- Atomski haos dešavanja
sa jezgrom "Ti".
A
Samo zarad straha od sebe velikog
Od sebe stene, koju sam golim rukama brusila
vajala te, blatom il' zlatom krpila
Neudenut si ostao.
Hvala tebi,
svaki moj blagoslov imaš.
photo credit: http://youtu.be/rTV2yoMrIlA
Нема коментара:
Постави коментар