I posle kažu ja kurva?!
Pričaju to o meni neke ribe
sa Podbare, sa kojima sam, igrom srećnog ili nesrećnog slučaja, dopala na
žensku žurku!
Ne bih vam ja, ni mrtva,
tamo ni otišla da sam znala da neće biti muških! Ju, taman posla?! Ja žene jako
teško podnosim, čak i u malim količinama! Večito se nešto prenemažu, nema sa
njima normalnog razgovora! Ako mi je do ozbiljne priče ili smeha i zajebancije,
uvek to lakše ide sa mojim drugarima, muškarcima, koji iza svake moje ironične,
ne pronalaze nit’ ljubomoru, nit’ zavist! Prosto, mnogo bolje me, nego žene,
kontaju.
Neke ženske sa te žurke su
me znale i od pre, ali, vrlo površno, samo iz letećih susreta, pre bezbroj
godina u devojačkoj kući moje drugarice, kod koje smo se sada, na toj famoznoj
žurci, ponovo pronašle. Pitanje je da li bih ja i na tu žurku bila pozvana, da
nije jebene činjenice da sam glavna medicinska sestra na ortopediji?! Kako im
se starost bliži pa kosti krckaju, svi me se sete i opsete! Sada me na svadbe
svoje dece zovu oni, ni na čije venčanje, svojevremeno, nisam bila pozivana?!
Neki likovi mi se sada kunu kako smo pili zajedno u „Krug“-u, a ja tačno znam,
nisam luda, da me baja nije fermao ni za suvu šljivu, iako sam mu se uporno
nabacivala?! Nego, sad mu treba veza za ćaletovu operaciju, pa me se seća.
„Odradićemo ćaleta, ništa
ne brini!“, odrežem mu, samo da ga ne slušam kako mi se proserava i ’po dobru
me pamti’! Ma idi?! A nekad me gledao kao slinu sa sela! Limanac!
Ali, volim da pomognem
ljudima. Ništa me ne košta! Nesrećna jesam, vidim i sama, ali sve računam nek’
ja imam kredita kod onoga, gore. Zlu ne treba! Možda naiđe neka gora i veća
muka od ove što sada nosam? Onda će mi više trebat’ pomoć odozgore!
Eto vi’š! Tako se ja
zapričam i odlutam... Zato me na žurke ni ne zovu! Jer, večito ja držim neke
govore i vodim glavnu reč! Ne znam lepo, ko pravo žensko, da sednem u neki
čošak, skrstim nogu preko noge i ćutke se, ali zavodljivo, osmehujem! Ne znam
da l’ je to od onog mog ludog oca oficira ili od rada u bolnici, sa ovim
mesarima? Kako god, nikad od mene žensko!
Taksijem sam prepucala ceo
grad i sa Telepa se dovukla do Sanjine kuće na kraj Podbare, gde ona organizuje
roštilj, u dvorištu. Upadam kroz kapiju i skontam – Same žene, pantalona ni na
vidiku?! Sanjin muž je u inostranstvu, a ove ostale, koliko sam shvatila, ni
nemaju muževe. Što saranile, što ponapuštale. Meso za roštilj je pripremljeno
pa one već tuku rakiju, koju sam odmah odbila jer se gadim na aklohol. One
piju, Boga mi momački, vidim! Jednu litru su obelile, već su na pola druge!
Osim jedne koja je nešto
bolešljiva, pa je na nekim čajevima! Pristojno sam je ponudila džointom, koji
sam izbunarila negde iz tašne, shvativši da samo on može spasiti ovaj dan jer
žurka bez muškaraca meni je horor priča:
„I-ju!“, ciknula je! Ona
čak ni ne zna tačno šta je to, ali je sigurna da, ni u kom slučaju, ne želi da
proba?!
Priznajem, jesam i ja
kriva! Sve vreme sam prkosila i terala inat! Namerno, ovoj, duvala dim od gandže
pravo u lice objašnjavajući kako se ’time’, i to vrlo uspešno, leči kancer!
Mislim, pa valjda ja, medicinski radnik, znam?! To je bio neoborivi argument,
na koji je bolešljiva samo začuđeno zaklimala glavom, svesna da je njena titula
vaspitačice daleko ispod moje. Ipak sam ja glavna sestra?!
„Eto... Baš ću pogledati na
internetu!“
Posle mi je, ni ne znajući
da je 'naduvana', ispričala svoju tužnu životnu priču! Nisam je pratila
pažljivo, ali znam da je neki teški crnjak! Kao, uostalom i cela ta žurka, na
kojoj sam kuknjavu i pljuvanje po bivšim, pokojnim i sadašnjim muževima, prekidala
sočnom pričom o mom virtualnom ljubavniku, sa kojim se tucam preko Skajpa!
Objašnjavala im gde da kupuju vibratore! Čak znam gde daju i na rate?!
Ništa nije pomoglo. Niti
sve moje istinite ili izmišljene priče i anegdote o seksu na dežurstvima, niti
one dve flaše rakije... One su i dalje bile zaokupljene svim svojim nerešivim
problemima, patnjama, mukama i nevoljama...
Osim onoga sa zglobovima.
Taj ću im ja rešiti! Preko veze.
* *
*
Gledam bolešljivu neki dan,
na Fejsu. Ima dvoje odrasle dece, isto kao ja, a natakla neke fotke u crnim,
čipkanim ’aljinama, uveliko iznad kolena, još u sred bela dana?
"Božiju ti
majku!", mislim se, jer zbog nje najviše i njenog dugačkog jezika, cela
moja rodna Podbara sada priča kako sam ja kurva, koja se ne samo jebe, kao
svaka prava medicinska sestra, nego se još i drogira?!
Photo by Alex
Нема коментара:
Постави коментар