31. 12. 2014.

Novogodišnja



Evo ga... Poslednji zalazak sunca ove godine.

Red je da se sa ovom godinom, pristojno i u miru, oprostim. Da sebi i vama nešto lepo zaželim.

Godina ko godina. Obična, bremenita... Samo su stari problemi zadobili jedan potpuno novi oblik i formu, na koji se, vešto kao i do sada, treba privikavati - Igrati po pravilima, a dušu netaknutu sačuvati!
Ali prepuna uzbuđenja koja ulivaju nadu da se i posle pedesete može živeti!

„Mama, ljudi su u pedesetima procvetavali! Sticali novce, kupovali jahte, imanja kockali!“, kiti on svoju listu novogodišnjih želja meni namenjenih! I tom prilikom, opet Buka i mene u istoj rečenici pominje, što znate da je za mene poseban kompliment:

„I Bukovski je našao sebe u pedesetoj! Još toliko toga ima pred tobom!“

Godina iza mene je ona u kojoj je moj sin odrastao, a ja ostarila. Pa smo koplja otupela od svih ranijih bitaka, umorno spustili i jedno drugom priznali koliko se poštujemo i volimo. Saznali gde smo slični u krvno zrnce, a gde se razlikujemo!

Godina u kojoj sam posadila ovo drvo i moja dokona razmišljanja počela da delim sa vama. Godina u kojoj sam puno naučila. Godina u kojoj sam videla i udisala Maroko. Stare ljude gubila, a nove sretala... Godina prepuna trenutaka toliko nabijenih emocijama, da su se u eksplozije smeha ili suza, pretvarali!

Svakako, jedna lepa godina. I sigurna sam da je ona, sa svim svojim teretima i osmesima, samo uvod u ovu narednu, koja prognoziram, donosi u moj život potpuno novu vrstu ludila – živeću sa manje, a uživati više! To je izazov kome ne mogu odoleti! Da nije tih novih mentalnih zahteva koji se pred nas, svake nove godine, postavljaju, Srbija bi bila jedna smorna i dosadna zemlja. Ovako, dinamike je na pretek. Samo se treba opustiti i na sve, sa podsmehom i visine, gledati:

„Oni te gaze i omalovažavaju kao gnjidu, a ti si svaki dan sve bolji čovek!“

Ovo gore bi mogla da bude ta čestitka koju sam nam namenila:
Da zaboravimo novac i probleme, pa kud god krenemo, da za sobom smajlije kao tragove i sećanja na sebe, ostavljamo. Da nas ljudi pamte po lepom gestu, reči ili bomboni koju smo im, iz uvek slatkog džepa, ponudili. Da se budimo i ležemo sa osmehom...
Da se mnogo više volimo.

Dobio je moju listu želja!



Нема коментара:

Постави коментар