Patetika

Neki dan, podelih zapis na Fejsu:

“Čim pomislite da živite bajku, iskrsnu vam likovi iz basne!”

A živa je istina! Umesto princa iskoči vam cvrčak! Namesto aždaje, lukava lija... I sve nešto tako, naopako! Povazdan!

Sve neke pouke, novi nauci, usputni šamari... Jači ili slabiji. A vama je već prepun kurac svega, već ste previše matori i oguglali... Malo bi da odmorite.

Da se lenjite, da sebi razne udobnosti činite. Da se jutrom masirate, tuširate, kafenišete, pustite muziku, i lagano, sa šoljom u ruci đuskate! Da samoću u luksuz pretvorite!

Al’, njoj je drugo na pameti. Ona bi da stihuje! Povampirila se načisto!

“Uzmi to malo srca što sam ti ostavila

spakuj ga u prašnjavi džep, peri ga u mašini,

praškom za belo. Sve do zaborava.

Ja više ni delića nemam.

Svo sam srce razbacala kerovima.

Eno ga, po selu vuku.

Zato odoh pre kraja.

Pre nego mi i dušu uzmeš

Kako ću bez nje, jadna mi majka!

I žalosna...”

Eto šta je njoj na umu! A ja joj savetujem i lepo govorim:

Jednom se živi, ovo je Božiji dar i poklon! Uživaj u njemu! Do poslednjeg udaha, do zadnjeg otkucaja! Još te ima!

Jesi, Bog te vid’o, sva poderana, šivena, parana pa krpana. To je istina! Al’ ne tuguj, ne prepuštaj se sudbi kletoj! Već dizgine u ruke, pa zauzdaj! Sve dok ti se kožni remeni do krvi u dlanove ne zabodu! Ne puštaj, drži kajas!

I ovako sve možeš sama, već si bezbroj puta, potrebno i nepotrebno, to dokazala! Zato ne kukaj, ne traži izgovore u tuđim slabostima!

Nego, vadi to lepote iz tebe. Ima je negde, morala je preteći i preostati. Jer, niko se na nju nije obazirao, što je sreća tvoja! Zato ti je i ostala...

Sve što si štedro čuvala, krila od njih kojima si sve i vsja davala, sad ti ostalo. Imaš kusura. Imaš od čega ponovo da kreneš!

Zato, okani se stihovanja, nezdravo je!