Požurila je ispod tuša!
Uvila je golo telo u debeli frotir i stala pred lavabo, buljeći u svoj odraz u
ogledalu:
Kosu je vezala u punđicu na
vrh glave! Tren kasnije, u tri poteza našminkana, pustila je da frotir sklizne
sa nje. Podigla je nogu na ivicu kade i mirišljavo mleko u listove nogu i
cevanice utrljala! Sa butina i zategnutih bedara prešla bi na grudi, nadlaktice,
ramena i vrat. Žurno je to činila, bežeći od sopstvenih milovanja koje je
čuvala samo za njega.
Parfem je bio strogo zabranjen,
jer je znoj što je po njima celu noć lio na njegovom telu ostavljao neizbrisive
tragove i tako esencije iz njenih staklenih flašica prenosio do njegovog
porodičnog gnezda, u kome ona nije smela biti prisutna. Ni mirisom...
I kada bi se, u žurbi, zaboravljala,
pa kap iz uha utrljala, dobijala je od njega grdnje:
„Rekao sam ti više puta da
o tome vodiš računa!“
Nekada je to grubo
izgovarao prekornim tonom čim bi mazno zakoračila u njegov „golf dvojku“, a nekada
bi joj iste reči, umoran od predhodnih milovanja sa peškirom oko mokroga vrata,
u njenu raspuštenu kosu, tiho šaputao.
* * *
Za njega je živela. Odlazila na posao i kurs nemačkog. Radila
sklekove u tesnom prolazu između kreveta i ormana. Pospremala svoj iznajmljeni
stan, što gleda na zeleno telepsko dvorište, razmeštala vaze, jastučiće i
miljee, skupljajući navlaženim kažiprstom trunčice prašine koju negde ugleda.
Pravila kolače koje on nikada pre nije jeo! Trzala se na zvuk, pred kapijom, zaustavljenog
automobila.
Radovala se tim njegovim
neočekivanim dolascima! Nekada bi samo utrčao i dobacivši joj poljubac u
prolazu, ostavljao čokoladu, a nekada je panterskim korakom ulazio kroz vrata
njenoga stana, zaključavajući ih za sobom.
Ako bi je zatekao sa
keceljom, uz sudoperu ili šporet, nije mu smetalo. Čim bi dlan na njeno golo
bedro, pod zadignutom haljinom stavio, stomak bi je još jače zaboleo. Tu
golicljivu i omamljujuću bol u donjem delu stomaka osećala je od dana kada se
svojim očima, prvi put, sa njegovim crnim, strašću obojenim zenicama, srela.
Bila je potpuno zatečena sjajem njegovog pogleda – Osetila se poželjnom kao ni
jednome do tada. Niko je, pre njega, nije tako gledao. Ni jedan!
Od tada do danas, živela je
od od njegove želje za njom. Hranila se svojim ulogama koje je za njega igrala
- Crnim mrežastim čarapama sa crvenim podvezicama, svilenim korsetima boje
šampanjca ili cvetnim haljinicama što otkrivaju samo bosa stopala.
„Volim ih! Lako se podižu...“,
stenjao bi joj s’ leđa u uho dok je svojim dletom, nemilice klesao od nje nedovršenu,
a započetu, tridesetosmogodišnju ženu.
Često je, kroz zube,
psovala sve one pređašnje što su po njenom telu rovarili i kopali, bezuspešno pokušavajući
da pronađu sebe i svoju izgubljenu, mušku semenku, nikada joj ne rekavši da je
lepa, privlačna ili seksi... Prvi je on, zadihano i ne laskajući, takve reči
poklanjao.
„Muškarci u ekstazi uvek
govore samo žive istine!“, znala je.
Zato mu se potpuno dala i
predala, živeći u ritmu koji je on zadavao. Disala njegovim plućima, spavala
njegovim kapcima i sve obesti mu, bez razmišljanja, opraštala.
„Dolazim za pola sata. Budi
spremna!“
Tim rečima je, izgovorenim
u slušalicu sa druge strane njenoga uha, remetio predviđene joj planove: Ustajala je sa
poslovnih sastanaka, nameštajući izraz lica „majke sa bolesnim detetom“, uz
izvinjenje svim prisutnima kupila papire sa stola, trpala ih u akt-tašnu i
žurno odlazila! Odmicala je stolice od restoranskih stolova i ostavljala
nepojedene večere sa prijateljima.
Zbog njega je trpela sve prekore
svojih bližnjih: Roditeljske, upozoravajuće reči o vezama slobodnih sa
oženjenima i cenama koje se za njih plaćaju... Savete dobronamernih, starijih
koleginica o ženskoj časti i ugledu... Bratov zabrinuto-upitni, nemi pogled
kojim ju je dočekao jedno jutro u 6 - On
tek probuđen, pristavio kafu, a ona uleće u stan, sva zajapurena i zadihana od
strastvene noći.
„E, sestro, svakakvu sam te
viđao, al’ ovako ludu nikada?!“, sa osmehom je, tek kada su se preko šolja
pogledali, procedio, pružajući joj upaljenu cigaretu preko stola.
Strpljivo je podnosila sve,
balave joj i odvratne, zavodničke reči muškaraca što su je, do juče nevidljivu,
odjednom primećivali i pridavali joj pažnju, okrećući se za njom na ulici,
dobacujući joj poneku masnu ili je, kolegijalno, glava spojenih nad
kancelarijskim stolom, štipkali za nadlakticu, nanjušivši miris parenja što je
oko njenog tela neprekidno lebdeo.
* *
*
„Nemam mnogo vremena!“, glasno
je mrmljala.
Bila je već spremna. U
haljini i papučama, sedela je prekrštenih nogu, klateći štiklom kroz vazduh.
Imala je cigaretu vremena, pre nego začuje njegov auto pred kapijom. Taman da još
jednom promisli...
Znala je da je kraj blizu. Ona
sama će ga udesiti.
„On me ne sme voleti! To će
ga samo zastrašiti i od mene oterati!“, pomislila je čim je prvi put primetila
njegov pogled koji je odavao više od strasti. Pogled koji ne samo svlači, nego je
zaštitnički ogrće i ušuškava.
Nije smela dozvoliti da ga
vidi uplašenog od ljubavi jer tada počinju laži, izgovori o nemanju vremena,
mlaki i rezervisani dodiri, prećutkivanja...
„Moram ga samo po lepom
pamtiti!“, odlučila je zaključavajući vrata i iskoračivši u noć krenula po svoj
poslednji dodir. Ni tužna, ni žalosna, nego uobličena i cela žena.
Нема коментара:
Постави коментар