Kako smo ponosne u svojim samoćama,
a samo izdišemo, nigde udaha.
Arogantno smo ih prozrele
u bedastoći njihovoj, dečački naivnoj.
Pa sad' mašemo pobedničkim zastavama,
crvenim od krvi propalih ovulacija.
Brižno smo čuvale svoje statuse,
radna mesta i profesionalne uspehe.
Ljubile ih 'pre', žderale 'posle'.
Al’ ni nalik oplođenoj bogomoljki,
već usahlih dojki i prazne utrobe.
Zauvek ćerke, nikada majke.
Photo by Alex.
Нема коментара:
Постави коментар