"Hello Betoven"

"Dirljiv susret Tiosava Blagojevića i Betovena"

 Fantastična proza Dušana Dojčinovića

*Ovo je podnaslov i najava koju je autor sam smislio. Jedva mi je dozvolio ovo malo jada od lekture što sam poradila. On ima svoj fazon pisanja, kaže, briga ga za pravila! Tako da se ja, kao vlasnik ovog, do sada bolesno urednog bloga pod krošnjom hrast-drveta, unapred ograđujem od svih mogućih nepravilnosti u tekstu.*

-Program!

-Program!?

-Kod devojčice Lune je.

-Ha, otkud ti Betovene!?

-Pa, dodjoh da poslušam džez koncert.

-Ali ti si klasičar?

-Kakve to veze ima, ako poštujem sve muzičke žanrove.

U srednjevekovnom kostimu, sa čipkom na rukavima, onim plitkim cokulama sa šnalom, u tri i četvrt pantalonama, kao u ženskim dokolenicama, do cokula. Reklo bi se da je neki čudak, oživeo pa pobegao iz muzeja voštanih figura, ili sa stalne postavke, čuvenih kompozitora u doba kada je živeo Betoven.

-Ne čupkaj me! Stvarna je... Pa šta ti misliš da sam nekakva frajla, a da mi je perika fetiš? Hm!

-A komponuješ li? pita me Betoven.

-Folk, na raštimanoj gitari.

-Eh, veću glupost još nisam čuo. 

-Pa kakve ti onda melodije ispadaju sa te krš gitare!? 

-Nemoj tako, i Sting je neke najbolje kompozicije, iskomponovao upravo na raštimovanoj gitari.

-Ne čujem dobro!- Betoven će. Dok je bio u ,,Police".

Stavlja levak savijen od papira, program džez sekcije, profesora i učenika.

-E sad reci!? Ali malo glasnije, bite šen (moliću lepo). Mhmm, ništa! Sting i onako

nije tvoj savremenik.

-E vidiš kako čuješ, samo se praviš važan.

-Dečko ti si težak za saradnju!

-Pa, to ti je dobro, delimično si u pravu Betoven.

-A otkud sad da sviraš udaraljke!? 

-Zbog mažoretkinja, volim dobre i zgodne mlade cice, mimoze i proleće.

-Piiis!

-Šta će reći Ana?

-Ana je imala mukotrpnu ulogu da iskoriguje i ispravi sve što ja u jednom dahu iskomponujem, pri tom mi bude i ljubavnica.

Ljubavnica!? Opa, maco, omastio si ti brkove.

-Ipak mi nisi rekao kako si sa klavira spao na dve činele kojima si me probudio i doveo me na suludu ideju, a smrdiš poput trista jarčeva!?

-To zimi, kad preturam po kontejneru... Slabo se perem... Muškarci... To već znaš.

-A izbacio me je direktor filharmonije jer falširam, tada sam pušio lulu, pa mi je grlo

zaribalo od duvana.

-A gde ćeš sad!?

Misliš posle džez koncerta ili uopšte?

-Pa, tražiću neku vremensku zonu, šupljinu, u noći punog meseca, kad kočije pojure na Štrase.. Onda čarolija nestaje i vraćam se u notne sveske, gde me ovi klinci što sada džeziraju i, cupkaju, sviraju i vežbaju mukotrpno da bi dostigli sklad koji sam hteo da postignem u svojim notama!

-E većeg čudaka, od tebe nisam video, Betoven!

-I ja od tebe inteligentnijeg i glupljeg sagovornika.

-Ne vredja me više to.

-Šta ću, to mi je ukazao i profesor, pa me redovno izbacivao sa časova bez potrebe da prisustvujem..

-Šta ćeš, loši djaci, svetom vladaju.

-Šta ćeš?! Jednu rakijicu!

-Nisam mislio na to Betoven. Hrrr...Hrrr...Pfu..

Gost bloga: Dušan Dojčinović

photo credit: https://tihogovornik.wordpress.com