Lista želja

01.01.2015

Mislim da je prvi dan nove godine, u stvari, pravo vreme za pravljenje liste želja. One koju ste, još onomad, trebali da napravite i Deda Mrazu da pošaljete! One, preuranjene.

Muvam se danas po kujni ceo dan, a ništa mi od ruke ne ide. Želatin za neku slanu tortu ne jebe da se stegne! Sve sam kao i uvek poradila – ne kuvati, samo mlako, pa nabubri, pa otopi...

A tek torta?! Nova, danas premijerno pravljena (naravno bez recepta, samo u mojoj ludoj glavi zamišljena), od seckanih švajcarskih rolata slaganih u okruglu činiju pa napunjena čokoladnim filom sa mlevenim grilijažom od lešnika, (Recept na : Pomoravka) je bila debakl ovoga ludog, prvog novogodišnjeg dana! 

Na sve sam pazila – da rolati budu uredno složeni, priljubljeni jedan uz drugog. Da ne ostane vazduha u filu, sve komplet, od gore, „Prosvetinom“ enciklopedijom pritisla! Na balkonu je, pazeći od mačaka, hladila... Bajala joj da uspe! Lepo je zamolila.  Džaba sve?!

Kada sam je, nežno i pažljivo, na onaj stakleni, bakin poslužavnik, sa nogom, prevrnula, shvatila sam da bi mi bilo puno pametnije da sam se danas toj listi želja, a ne kuvanju, posvetila!  Pre nego je krenula da curi sa tog prestola koji sam joj namenila, vratih je u činiju. Eno je u frižideru. 

Čami što će biti poslužena velikom sipaćom kašikom kojom se stružu sa dna tepsije zapečeni krompiri, a ne onom blistavom, trouglastom špatulom, kao svaka prava, novogodišnja torta. Umesto dostojanstvenih parčadi na tanjiriću, ona se služi u činijici, prelivena:

„Izvol’te gosti! Fil je iscureo, pa se služi posebno! Svako sebi neka dosipa, po želji!“

Dozvolite, prave torte se jedu viljuškicom, nikako kašikicom?!

Nesretnica. Sve otvaram frižider, pa se pravim da je ne vidim. Jer znam već da je, kao i sve nesrećno, neukusna.

„Bolje bi mi bilo da sam pisala!“

Jer već od jutros mislim o željama. Ovo je pravo vreme da se o tome nešto progovori, sve ranije je prerano. Treba tu novu godinu bar malo osetiti, gricnuti njen prvi dan, omirisati tu, novim brojem, obeleženu atmosveru. Tek onda nešto sebi zaželeti. Skrojiti i sastaviti tu listu i staviti je na papir! Napisati je sebi kao recept kome ćemo se cele godine vraćati! Da se podsetimo na svoje sopstvene želje, koje smo spremni uvek lako zaboraviti i zapostaviti! Ako ih ne zapišemo, vrlo brzo ih se uopšte nećemo ni sećati!

Napisane želje su možda, same po sebi, recept za njihovo ispunjenje!

1. Želim da uvek pravim srećne torte.

2. Želim da postanem krotka. (Veza sa postom na Duhovna Terapija ). Svi koji me poznaju, pa i ja sama, reći će da je to nemoguće! Ali, vredi pokušati!

3. Želim da upoznam muškarca koji poseduje mir.

4. Želim dovoljno snage da iznesem samoću, da iz nje iznedrim najbolje.

Još pre godinu dana sam odlučila da postanem netolerantna prema ljudima koji mi čine neprijatnosti. Prvo ih izbegavam u širokom luku. Što bi rekla moja pokojna majka:

„Ne idem nikada negde, gde ću se uzrujati!“

Onda, kada igrom slučaja na njih nabasam, ili se, kao noćas, nađemo u istom društvu, opet pazim da se od neprijatnosti sklonim! Kada se i to pokaže nemoguće, „delete“ iz svih mogućih imenika!  Nema više pozivanja na bivša druženja i zajedničke trenutke! Nismo u vrtiću, pa si me počupao za kikice?! Odrasli smo ljudi.

Cena netolerancije na bahate ljude i nekulturu je usamljenost, koju samo moramo pametno iskoristiti. Moja samoća je u meni rodila pisanje i na tome sam joj zahvalna. Samo želim da tako i ostane – da ništa ne omete moje trenutke prepuštene na milost i nemilost samoj sebi, svome najgorem sudiji i kritičaru!

Uživajte u svojoj samoći. Pustite je da se rastoči po vama, da vas razgali. Namontirajte omiljenu muziku, servirajte sebi „porculansku“ večeru, nazdravite sami sebi i smišljajte želje za godinu koja je pred vama...

5. Želim da se smejem mnogo više nego u prošloj godini! A prilično sam vremena u smehu provela...

6. Moram, ne želim nego moram, ponovo videti Maroko! Imam tamo neka nedovršena posla – nisam sve ukuse probala, nisam sve priče završila, pelcere za kaktuse nisam donela... Posle ovog trećeg smanjenja plate, ova želja deluje prilično neostvarivo, ali kao što rekoh u mojoj „Čestitki“, ovo je Zemlja Čuda.

Logično bi bilo da na ovu listu dodam poneku vezanu za budućnost moga sina...  Ali, na to nemam pravo! Ne može na listu ono na šta ne mogu da utičem jer smemo želeti samo ono što je u našim rukama. Naše želje su samo naša stvar. Drugi ljudi, ma kako nama bliski i dragi, jednostavno žele nešto sasvim drugo! Oni imaju svoje liste!

*Možda ova priča i jeste završena...

Ostala je nepodeljena sa vama tog dana kada je nastala, jer sam ja smatrala da ima još nešto što bih mogla da dodam. Sada kada me Merima svojom pričom podseti na to šta sa željama treba raditi, setih se da sam ja to već uradila.