O smrti

Opet se ja, sa starim zimskim pričama sa Fejsa, ’rvem! Nedelja je... Ja dokona i besposlena na terasi sedim.  

To jest, imala bih ja sijaset stvari za radit’, ali mi je milije pod Drvetom leškariti!

Svoj sam gazda, može mi se!

*Obećala sam Bilji, transurferki (šta god to bilo?!), da ću prorede u pričama smanjiti... Jer ona voli da me čita, ali mrzi je da skrola!?  I sada na to pazim... Izvin’te  ako vam je  malo nabijeno! Ne mogu svima ugoditi?!*

Elem...

Pa, red je da od krvave cene koju za svoju samoću plaćam, imam i neke vajde! Što bi rekli neki, hasne!

Uh, samoća je skupa! Ne možete ni da zamislite?! Skuplja od bilo kojih mojih cipela ili nercane bunde ?! (Koju još, mamu joj jebem, otplaćujem!) Skuplja od moje kućice „za lutke“ što sam je sebi i mom čedu, sazidala, zajedno sa mojim slatkim, malim, scarlet crvenim,  „C(1)itroenom“ i ostalom nepokretnom imovinom u tašnama, rukavicama, haljinama, ešarpama,  djindjuvama i svim tim ženskim izmišljotinama, koje nam se nikada u miraz ne računaju?!

Ako vam se neko u imovinsku kartu, malo bolje zagleda, reći će:

„Ok. Imaš kuću i auto! I to ti je to!“

A hiljade evra koje sam skrkala u to da bi vam se dopadala?! A?! To sada nikom – ništa?!

Gomile mojih teško zaradjenih novaca pretvorene u čipke, svile, kože, kašmire?! U najskuplje parfeme, angorske šalove, žipone i kombinezone sa ručno šlinganim bretelama i zavodljivim šlicevima?! I sve to samo zato da bi vi, gospodo moja, uživali!!

U ručno, sa ljubavlju, pravljene čokoladne bombone od suvoga voća?! Ili guaqamolo na kanapeima sa dimljenim lososom?! U beli „Muskat“ ohladjen tačno na koliko treba, serviran sa groždjem i sirom?! Bezbroj mojih dinarskih il’ deviznih dnevnica u hedonizam pretvoren!

Sve zarad vašeg čula mirisa, dodira, ukusa i vida! A  i sluha, ako računamo i prijatnu muziku!

Sve moje investicije da vam Holivud, direktno na vašem krilu, napravim, sada mi se više ne računaju?! Sva moja ulaganja u to da vam budem najlepša, najbolja, najzavodljivija... I sve drugo naj, naj – više mi se ne sabiraju?! Lepo, Boga mi!

Dodje mi da se direktno Opštini, jednim sažetim „pismenom“, obratim i tražim da mi se sve to u katastar lepo uvede i zabeleži kao moje! Il’  da mogu bar to u neke akcije da pretvorim?!

Nego, zalud bačene pare, koje mi sada više no išta, trebaju! Da ovu preskupu i precenjenu, samoću, platim! Uf! Skupa je, jako!  Više od sveg novca koji sam, sa moj život dodanašnji,  preko ruku preturila!

Nedelja je. U ovo doba dana sam, nekada davno, u onom životu pre ovoga, servirala supu, sos, meso...  Naravno, sa kolačima. Onda bih oprala sudove. Iako, često je to radio i moj Medan... Moja duša od čoveka! Prvi, poslednji i jedini muškarac koji me je voleo! Jedini moj vitez koji je imao hrabrosti da me uzme i da svima kaže da sam njegova!

Kažu da je kukavički što je sebi omču na vrat stavio?! Pojma nemaju. Bar ne o slabosti i snazi?!

U ovom životu nikakvih obaveza nemam. Kuvam, spremam, pravim kolače...  Samo kada se meni hoće!  Po mom sopstvenom rasporedu.

Menjam činjenicu da nema nikoga da mi ujutro zakopča haljinu, sa ledja, pa se ja mučim kao Isus, za slobodno nedeljno pre podne na mojoj terasi! Uz kafu, tastaturu, sunce...

Je l' nije poštena pogodba?

Čitam te stare, zimske priče... Ima toliko lepih reči u njima, trebalo bi da ih sredim, doteram i u život pustim... A lenja sam i prepuštena toj slobodi koju od samoće, kraduckam. Sa tim blaženim osećajem da ste sve u životu već uradili, i da ništa novo ne morate.

Pričali mi, da je tako umirati. Moj prijatelj  je dva puta umirao. Jednom od ujeda škorpije i drugi put od penicilinskog šoka. Oba puta, nek’ mi je živ i zdrav, spašen:

„Smrt je tako divna! Bar ono, koliko sam je ja video i sreo! Prelep osećaj potpune slobode, bez truni odgovornosti...  Bez straha, kajanja, očekivanja, nadanja, strepnje... Samo blaženstvo i radost!“

Smrt je, izgleda, tako dobra da se vredi za nju, životom, pomučiti?!

Moje nedeljno prepodne, koje se odužilo i preko Zenita, završila bih, a sve u slavu lepote življenja, citatom mog omiljenog lika Albusa Dambldora, iz moje najdraže bajke, o Hariju Poteru!

„Za dobro organizovan um, smrt je samo jedna nova pustolovina!“

photo credit: http://www.fanpop.com/