Uplakana Nova godina

"Hladan zagrljaj smrti"

31.12.2013 g. u 17.56

5.

Poslednji dan je u ovoj, bar po broju baksuznoj,  godini.

Bila ja uspešna, sve je išlo lepo i lako.

Obično nasuprot uspehu,  sreća (čitaj „ljubav“) stoji!

Bar su meni tako karte podeljene?!

Uspesi mi solidno idu!

Ako se u to broje zarađeni i potrošeni novci, novi automobili, letovanja, skupe cipele i još skuplji parfemi...

Da li su uspeh položeni svi ispiti u prvom roku?

Il’ dokaz samoj sebi da mozak trošen ludačkim tempom u ovih četrdeset i osam, još uvek brzo misli?! Integrale i limese ponovo na tabli, kao nekada, radi? 
Statističkim verovatnoćama prvi put, svoj život u mojoj lobanji,  analizira...  
Ili baze podataka koje zadovoljavaju sve „normalne forme“, smišlja?

Mozgom se, očito, uspesi mere! A srcem sreća važe!

Godina što je danas od sebe guram i nabijam u crnu rupu promašaja, nije bila srećna, nikako...

Nadam se da se njome završio ciklus loših godina, koje se u mom životu  smenjuju sa dobrima,  tačno utvrđenim ritmičnim rasporedom koji ja već unapred naslućujem i osećam.

Pratim ga godinama već, sve od ’98 na ovamo...

Traje po tri, četiri, zavisno od rasporeda zvezda i nekih meni nepoznatih razloga,  onda me melje, tera da spavam snom kukavica koji beže od stvarnosti, donosi crne misli...

Takve su bile ove tri!

10-a je još bila pozitivna, ispunjena lepim događajima, dobrim ljudima i osmesima...

Uf, onda je došla ’11-a i donela opet taj tragični, molski ciklus koji je sada na izdisaju. Osećam da me napušta i da ga opet neko vreme neće biti.

Takva jedna vodilja ciklusa dobrih vetrova, 2001-a, godina Corta Maltesea, njegovih nacrtanih mapa i moga opreznog šunjanja po njima, će svoju reprizu sa istom muzikom i scenama, možda imati u ovoj svojoj čukun- unuci,  ’14-oj!

Sve mi nešto miriše na neko slično ljubavno sranje i zakuvavanje, koje će me opet, po ko znao koji put, pocepati na najsitnije deliće atoma, do svakog zadnjeg  elektrona il’ protona! Do kvanta!!

Opet me bokserski spucati!

Držati me, kao na heroinu koji On dozira!

Nikako previše da se ne bi “overdozirala” i na njegove oči, u sred igre, izdahnula, ali ne ni premalo da me zavisnikom ne napravi! Meru, za mene, tačnu i preciznu, dobro zna!

I u pravom, narkomanskom ritmu, je ubrizgava!  Taman malo udahnem vazduha, pomislim da sam njegovu pažnju samo umislila?!

Stiže kap-dve! Na pravo mesto ubodene!

“Nećeš od sebe paranoika praviti, nego ću ti dokaz da si mi draga, dati!”

*Znate li priču o gladnoj mački?! 

Skoro sam je i ja zaboravila, jer sam je jako davno, pričala...

Živela jednom jedna mačka. Nije imala ni doma ni kuće, nego je vazda po gradu lutala. Večito gladna i promrzla... Jedne zime je stigla blizu kraja. Mršava i izgladnela vukla se po susnežici. 
Mokro krzno joj je kožu sa kostiju, na asfalt pod njom, svlačilo.

Odjednom u udubljenju podrumskog prozora, pregradjenog rešetkama od prolaznika, hranu ugleda!

Lako se između njih provuče, pojede i preživi.

Došla je i sutradan. Hrana je opet bila tu.

“Dobrotvora još ima!”, radosno je mislila.

Dolazila je svaki dan. Provlačila se između rešetki, uživala u poklonjenom, naivno, ne razmišljajući.

Sve je deblja i deblja bila!

Taj dan se provukla, slatko predeći i svoj poslednji obrok pojela. 

Napolje, kroz rešetke više nije mogla!

Sutradan je već prestala da ga čeka. Znala je da od hranjenja nema više ništa. 

Lažni dobrotvor neće doći!

Legla je u svoj zatvor da ili smrt od gladi, ili sebe kost i kožu ali živu, dočeka.*

Tako će me jedan dan, neočekivano i iznenada “skinuti” sa svega!

Na “suvo” kada se svaki mišić raspada, gde duša curi na pore ličeći na znoj, a mozak eksplodira u pečurku sa Hirošime!

Svakog sekunda po jedna!

Sjajna će to biti godina!

U kojoj se ja, tako pocepana i rasparana, što bi rekli “Od učkura do grla bijela”, lepim, šijem i krpim.

Ovaj put ću malo debljim koncem morati!

Tako se ponovo skupiti u jedno! Jedinku sa dušom, telom i umom, koja može, ume i zna ponovo da voli. Ponovo grlom u jagode kao da je prvi put! 

Kao da nikada pre nisam bila raspadnuta?! 
Kao tek rođenog, celog i netaknutog tela i dečije naivne duše.

Sada sam ja već vešta krojačica, koja uvek skrpi sve što se potrošilo jer svako kome samo osmeh dam, a kamo li nešto više, uzima sa sobom jedan mali deo moje duše.

Uzme ga u trenu, a ja ga posle bar tri godine ušivam i rane mu zaceljujem.

Tako se u stvari, sada shvatih, ti ciklusi i odvijaju!!

Eto, nađoh onaj nepoznati razlog od malo pre! Tačno tako, po toj šemi i redosledu!

Godine kada dajem i godine kada razbijene deliće lepim, tako što bežim u osame, izbegavam ljude, ne javljam se na telefon jer nemam sagovorniku ništa lepo da kažem a jad svoj ne volim nikome sipati niti servirati.

Pa se ponovo vrate one kada sam potpuno regenerisana i spremna ponovo u bitku za ljubav po cenu života!

Takva će biti 2014-a, osećam.  Godina kada ću imati mnogo lepoga za dati.

Niste valjda pomislili da sam pozitivna po pitanju ekonomije ili rešavanja svih problema naše nam, jadne Srbije??

Ma jok, ne mislim ja nikada o tome, briga mene! Sve to neko radi bez da mene pita i šta me se to onda tiče?! Vlast dođe i prođe, mi uvek ostajemo!

Moje radosti ne dam nikome, pa makar oni stezali!

E, kada bi Bog hteo da mi ponovo na put stavi nekoga ko zna te mape da pravi, a ja voljna, ponovo da po njima idem, ne obazirući se na status njegov.

Ne marim ja više da l’ je oženjen jer to sam naučila da igram, k’o prava!

Sva pravila znam!

Viđate se samo kada on može, ne zovete, ne šaljete poruke, ništa... Kao  da ste, u najmanju ruku,  mrtvi! 

Dalje... Nikada o cenjenoj gospođi njegovoj ni reči ne progovarate!

Pazite se, to je klisko!! Tu lako padate i ginete!

Ipak je ona Majka njegove dece, a to što se loše ili uopšte ne kreše?! E jebi ga, ne moš’ sve dobiti u paketu!

Ponašate se kao da je i ona, Bože me prosti, mrtva!

Naravno, njemu je dozvoljeno da ime njeno zalud doziva,  kuka i žali  se!

Jadan je on, teško mu je, pati... Al’ venčani list uramljen drži!

Neće da mu kuva, neće da mu pere, ne pegla ga, ne razume ga...

Godinama spavaju u odvojenim sobama, što i nije neka muka! Jer joj se njegovo telo gadi, pa mu glavu u krilo nije stavljala ni dok su postelju delili!?

Švalerke moraju biti vešti terapeuti, sve o muškom seksu, psihologiji i dramaturgiji braka, znati!

Samo tako, bar na sat ili dva, sa rezervne klupe podignute, među prvim timom mogu igrati!

Ćerka ti je pre neki dan rekla kako si sebičan, a ti njoj sve u životu dao?!  Stan, auto, privatni fakultet...

Za tu muku ide specijalan tretman sa tajlandskom masažom, vrelim kamenjem i nekom zen-muzikom u pozadini... Da se lepo opustiš.

Posle, obavezno  vođenje ljubavi dok  Ti to možeš i hoćeš!

“Kada bih ja još umela da odigram onaj prelepi japanski ples što ga gejše uče godinama! Ples strasti i ljubavi!”

Da ti, brate, budeš baš, baš srećan i ozaren!! I tako zaboraviš na sve probleme!

Nije dosta što te dočekujem k’o Gospoda?!

Cuga koju voliš, rukom pravljene bombone od suvih kajsija u  čokoladu sa mirišljavim “Marsala”vinom umakane, italijanski veš i visoke potpetice?! 

Osmesi i, uprkos bedi ljubavi u troje, uvek dobro raspoloženje.

Ako si baš posebno u govnima, mogu na blic jedan striptiz da ti izvedem, da zaleči tvoje bračne rane!

“Mislim, gari, znaš li ti, bre, koliko se sve to u normalnom svetu plaća?!"
Ovo košta jer je “Holivud”, koji nema cenu! Uz to, ovo nije za pare, nego zato što te jedna žena voli i poštuje!!

A tebi još nešto nije pravo?! Bože, ima li te?!

Egzistira tu još par bitnih pravila, ček da se setim!

Nikako i nikada ne smete poželeti da upoznate njegove drugove niti kumove! Hm... Nije zgodno!

Ni posete i pozivi na posao – ne ide, nekako ni to!

Nove godine?!

Nepotrebno navoditi, kao ni sve ostale svece i praznike!?

On je uvek sa porodicom, veliki Otac i veliki hrišćanin!

Ali od onih neuvežbanih prepona koje buncaju za mnom sve vreme dok on, tamo negde, glumi oca, supruga, zeta...

Znači, dno – dna! Život u neprekidnoj laži!

Vi, standardno, sa drugaricama koje su isto, manje ili više bolno, same.

Otpadnice od svega... Negde, na nekoj žurkici, čučite u nekom ćošku, nesposobni da se zaboravite i zabavite jer samo o njemu mislite i čeznete...

Čeznete toliko da se gušite suzama u ponoć, ne možete da se zaustavite. Od čemera što njega prvog ne ljubite na pragu novog vremena, ni za zavist niste sposobni.  

Hladno, sa mrenom na očima uparene oko sebe gledate.

Ili moćnija varijanta?! Ostajete same  kod kuće.

Sve ste servirale... Kap-dve parfema, haljina, ruž.

Gledate te-ve, čitate, večerate uz sveće...

Tortu od čokolade i urmi, polako, kao da se ljubite, u usta mazno stavljate. Belim muskatom zalivate...

Sve je kao bajka!

Svećice u čijoj izlomljenoj svetlosti sebi na princezu ličite. Uz muziku se, kao da ste u njegovom naručju, lagano ljuljuškate. 
Drvo pucketa  u vatri – toplo vam je!

Glupi i sramni narodnjak iz zvučnika do vas dopire i u njemu se, samo rečju jednom, ljubav pomene?!

Puca bajka u paramparčad...

“Jebem ti praznike i ko ih izmisli?!”

 Jecam ja...

photo credit: www.krstarica.com